Smanjivanje stresa može biti veliki zadatak, koji može dodatno povećati stres ukoliko u tome ne uspevate, jer previše brinete. Zakazivanje vremena za zabrinutost može vam pomoći u tome i olakšati život.
Smanjivanje stresa zakazivanjem vremena za brigu
Tehnika zakazivanja vremena za brigu dizajnirana je da vam pomogne da smanjite količinu vremena koje providite brinući o stvarima koje su van vaše kontrole. A iz ove prakse sledi smanjivanje stresa i bolje upravljanje vremenom.
Ideja je da, umesto da brinete celog dana, odredite deo dana kada ćete brinuti o svemu što vas muči i raditi na pronalaženju rešenja za stvari koje su pod vašom kontrolom.
View this post on Instagram
Kako da zakažete i praktikujete vreme za zabrinutost
Unesite vreme za zabrinutost u svoj raspored – neka to bude oko 15 do 30 minuta, u određeno doba dana. Može biti od pomoći da podesite tajmer da vas podseti da je vreme isteklo. Važno je da održavate doslednost – zabrinutost u određeno doba dana i vreme, stvoriće naviku, koja promoviše smanjivanje stresa. Kada znate da ćete se svakog dana u određeno vreme, na određenom mestu provesti slobodni da se prepustite brizi, možete se osećati rasterećeno da se ostatak vremena bavite drugim stvarima i razmišljanjima.
Stručnjaci savetuju da odaberete večernji termin i neko ne baš udobno mesto. Na primer, u 18 sati, na tvrdoj stolici, klupi ili drugom mestu na kome nećete biti u iskušenju da ostanete duže od predviđenog vremena. Izbegavajte da koristite krevet, kauč ili radni sto u tu svrhu, jer će vaš um ta mesta povezati sa stresom, što će vam otežati spavanje, opuštanje ili rad.
Kasni popodnevni sati su dobro vreme, jer tada možete razmotriti zabrinutost koja se akumulirala tokom dana i možete je kanalisati i prevazići pre nego što dođe veče, tokom koga ćete moći da se opustite, družite, provedete kvalitetno vreme sa voljenom osobom, porodicom ili sami sa sobom. Možete da se dekompresujete mnogo pre nego što dođe vreme za spavanje.
Kada se pojave uznemirujuće misli tokom dana, možete ih zapisati da ih razmotrite kasnije, u zakazano vreme. Na ovaj način odlažete svoje brige na sigurno mesto – nećete ih zanemariti i zaboraviti, već ćete im se posvetiti kad dođe vreme. A pošto sigurno znate kad će to vreme doći, oslobađate mentalni prostor i energiju za sve ostalo čime se bavite tokom dana. Na ovaj način povećavate svoju sposbnost da upravljate vremenom i smanjivanje stresa se dešava automatski.
Pročitajte i ovo: Povećajte svoje zadovoljstvo životom – prestanite da brinete zbog ovih 13 stvari
Proaktivan pristup brigama
Kad tražite rešenja za svoje zabrinutosti, pitajte se, pre svega, da li možete nešto učiniti povodom toga. Ako imate moć da nešto promenite, zapišite rešenje i razmislite kako da ga realizujete. Ukoliko se radi o nečemu nad čim nemate kontrolu, radite na tome da to prihvatite i pustite. U tome vam može pomoći simboličan ritual otpuštanja – zapišite svoju zabrinutost na parčetu papira, a zatim ga spalite, ili pocepajte i bacite.
Praktikujte smanjivanje stresa vraćanjem fokusa na produktivnost, svaki put kada se pojavi zabrinjavajuća pomisao i skrene vam to. Zabeležite je i preusmerite pažnju – bavite se nečim drugim umesto da se bavite brigom – ona je na sigurnom i uskoro će doći trenutak da se njome pozabavite.
Možete proširiti svoje vreme za zabrinutost, tako što ćete se tokom tog termina (koji može biti malo duži) baviti i drugim aktivnostima koje izazivaju strah i anksioznost – kao što je, na primer, praćenje dnevnih vesti.
Jedan od najtežih aspekata ove vežbe za smanjivanje stresa je napuštanje režima brige kada vreme istekne. Osim podešavanja tajmera, može vam biti od pomoći planiranje prelazne aktivnosti, u koju ćete se uključiti kad se oglasi tajmer. Najbolje je da to bude neko fizičko angažovanje – usisavanje, pranje sudova i sređivanje nereda, ili odlazak u šetnju ili u teretanu.
View this post on Instagram
Smanjivanje stresa kroz smanjivanje vremena zabrinutosti
Tehnika zakazivanja vremena za zabrinutost ima za cilj oslobađanje energije kroz smanjivanje stresa, koju ćete uložiti u produktivnije aktivnosti. U svim oblastima vašeg života ima briga, strahova i opterećujućih misli – kada ih sve metodično sakupljate i stavljate u određeni vremenski okvir dnevnog rasporeda, imate više energije i vremena da konstruktivno učestvujete i bavite se tim oblastima . Smanjivanje stresa funkcioniše tako što oslobađa mentalni prostor i ostavlja vas sa osećanjem da ste efikasni i organizovani i da je dovoljno da se držite rasporeda, kako biste optimalno funkcionisali na dnevnom nivou.
Ideja nije da samo provedete određeno vreme brinući, već da se pozabavite svakom brigom i da se zapitate da li i šta možete učiniti da nešto promenite. Ako se radi o stvarima pod vašim uticajem, onda napravite akcioni plan i budite odgovorni da ga sledite. Ako se radi o stvarima koje nisu pod vašom kontrolom, vežbajte prihvatanje i otpuštanje. Možda ćete neke brige dugo imati na svom spisku, ali vremenom ćete primetiti da se brige smenjuju i da postaju „ekonomičnije“ – navika vremenskog okvira povećava vašu sposobnost da izvučete suštinu i da odmah napravite razliku između stvari na koje utičete i onih koje morate da prihvatite i otpustite. Posle nekog vremena, smanjivanje stresa koje ste postigli na ovaj način, počinje da se ogleda u boljem zdravlju i raspoloženju (ujednačavanje pritiska, popuštanje mišićne napetosti, ređe glavobolje, manja anksioznost…).
Tehnika vremena za brigu može imati ograničenu efikasnost ako se zadržite na aspektima brige koje ne možete kontrolisati (bez prihvatanja i otpuštanja), ili ako nemate ili ne sledite plan i korake za rešavanje zabrinjavajućih pitanja koja su pod vašom kontrolom.
Pročitajte i ovo: Kako da prevaziđete preteranu zabrinutost
Naslovna fotografija: instagram.com/emperiance
Brankica Milošević
