Beogradska publika ove nedelje imala je priliku da premijerno vidi novu predstavu “Indigo” u režiji Branislava Lečića u Domu omladine, u kojoj glavne uloge igraju Danica Maksimović, Marija Vicković i sam Lečić. Na tekst Duška Premovića, Lečić kao reditelj uz mlade asistente Teu Puharić i Dejana Jankovića prikazuje sliku današnjih žena, mladih i starijih, njihovih svakodnevnih problema u trci s godinama, ljubavlju i uspehom.
Priča počinje u kancelariji, dve koleginice, starija žena zmaj s bogovskim nogama iza koje su kilometraže muškaraca, radnog staža – Ana (Dana Maksimović) za kojom svaka ždrebica kad je vidi pomisli: “Pogledaj kako je moćna, da samo budem bar upola takva u njenim godinama!” i mlada pripravnica željna svega, koketna, tipična kancelarijska pojava na stolu oženjenog direktora firme – Bela (Marija Vicković) za kojom svaka matorka tračari i ljubomorno se priseća svoje mladosti i svog direktora firme.
Ma bre, mala, sad će tetka da te nauči!
Frka započinje kada teatralna Dana diže dževu oko turpije za nokte koju je pozajmila mladoj pripravnici a ova ju je usput polomila, histeriše na nju dok je Marija još više potpaljuje i ženski podbada. Korak po korak, saznajemo da je Danin lik žena koja je ceo život jurila karijeru, ima dva propala braka i gomilu ljubavnika, propuštala je prilike a sada je sama, s pljoskom u tašni skrivenom među kremama za bore i kovertom u kojoj je otkaz, jer je tehnološki višak. Iako među ovim koleginicama postoji netrpeljivost, generacijski jaz, Marijin lik pripravnice ipak donekle želi da postane tako moćan kao Danina žena zmaj, na šta će je obično kancelarijsko čavrljanje sredovečne žene o svim propastima i samoći u životu na kraju odvratiti.
Od princa na belom konju, ja bih konja. Navika!
Nekako se na toj turpiji za nokte sve nakupilo, mlada koleginica uzima starijoj i bivšeg ljubavnika i trku za godinama i posao, ali joj ipak vraća novu turpiju kao iskupljenje i oseća na trenutke moralnu krivicu.
Negde pred kraj, kada Danin lik dobije otkaz, u celu priču i kancelariju uleće Leka u ulozi tehničara, bivšeg robijaša na uslovnoj, gde na zaprepašćenje publike koja je očekivala lik opasnog macana podzemlja iz “Bulevara revolucije” (jer eto Leka je dao sebi glavnu ulogu iako je režiser) dobijamo šeprtljastog, pogubljenog i naizgled mentalno obolelog čoveka koji je prikaz svakog tipa koga smo u životu zaobišle u širokom luku, jer eto nije “Mr Right Guy” na belom konju, a mogao bi emotivno osakaćenim curama mnogo pružiti.
“Sve je draga otišlo u dim, u dim”, peva Dana dok uvlači dim cigarete, prepričava sudbinu pametne, uspešne i privlačne žene, a onda nam postavlja u glavi tipična mučna pitanja: “Šta kada nas sutra zameni neka pripravnička ždrebica? Šta onda kada se jednog dana probudimo pored muža s mirisom druge, znatno mlađe žene, kao što se sad budi supruga čoveka sa kojim smo u vezi? Šta ako se ne ostvarimo u ulozi majke, žene i upadnemo u kandže sopstvene ambicije? Šta ako su nam pas i mačka jedina vernost koju ćemo imati u životu?”. Ništa drage moje, ništa osim borbe, samosvesti i jauka usred predstave gde Dana viče: “Nisam više nikome rentabilna!”
Izvor fotografija: butua.com
Mrkićeva – Dartanjanova kći. Menadžer u kulturi. Plaćeni revolucionar na obroncima Južnih Anda. Devojka koja će spasiti Če Gevaru. Mali pirat s Jadrana. Borac za prava životinja i rok muziku u Srbiji.
