Koliko si samo puta tokom odrastanja rekla sebi ili nekom drugom, a najviše puta svojoj majci da nikada nećeš biti kao ona? Verovatno mnogo i verovatno si to posebno u nekom adolescentskom periodu često ponavljala, jer to jeste negde najčešća odlika svakog tinejdžera da neće nikada biti kao njegovi roditelji, ali, vreme ume ozbiljno da demantuje sve nas, zbog čega često sebe u nekom momentu podsetiš na svoju majku, što se iz godine u godinu sve više vidi i sve više ličiš na nju. Narod lepo kaže, iver ne pada daleko od klade” pa je zaista mnogo znakova koji upućuju na to da se u u svoju majku polako “pretavraš”.
Prvo i osnovno, jeste da ćeš vremenom sve više fizički ličiti na nju. Ono što je neminovno u većini slučajeva jeste da imamo neke crte lica, neku sličnost sa svojim roditeljima, pa je prvi trenutak tog pretvaranja skriven u fizičkoj sličnosti.
Kada sledeći put neko uspe da te izbaci iz koloseka, da te iznervira i dovede zaista do granice ludila, analzirija kako su postupila i sama, šta si rekla i uradila, a onda se priseti svoje majke na trenutak kakva je u tim momentima. Koliko si joj slična? Zar ne vidiš da neke stavove i neki način odbrane sebe si u stvari “pokupila” od nje.
