Mislite li da bih se pitala, da znam odgovor? Ali daću sve od sebe, da razmotrim ovo pitanje, časna reč. I naravno, apelujem na neku prevejanu žensku da napiše priručnik za nas smotane.
Ono što sigurno znam je da smotavanjem muškarca, smotavamo same sebe. Da li smo spremne da se nosimo sa posledicama? Ako nam se čini da jesmo, samo napred. Negde sam pročitala da je stvar prosta. Imamo tri dominantna tipa među muškarcima – dečaka koji traži mamu, nezrelog tinejdžera i zaštitinika. I tri tipa žena – majčinski tip, tinejdžerku i Lolitu.
Mamama neće nedostajati zavisnih dečačića. Tinejdžeri se kontaju između sebe. Lolita dobija zaštitnika.
Fora je u tome da provalite dominantni tip muškarca koga hoćete da smotate. Naravno, prosto bi bilo kad bi bilo baš tako prosto. Ali oni su, kao i mi, verovatno kombinacija tipova, pa treba da provalite koji je dominantan. Recimo, dominantan je tinejdžer, ali ima viteško srce, dok je ponekad dečačić kome treba mama. I onda namamimo tinejdžera na seks, a u pravom momentu pokažemo bespomoćnost Lolite, da bi on mogao da ispolji svoje zaštitničke sklonosti, a onda mu operemo i ispeglamo veš i spremimo mu kompletnu presvlaku, kad izađe iz kupatila. A posle toga sredimo i kupatilo. Na primer.
Ah, a da li smo dovoljno roboti, da to sve doziramo kako treba? I da se uopšte ne pitamo usput šta mi tu kog vraga izvodimo i da ne zahtevamo ravnopravan odnos, u kome svako ima pravo da bude to što jeste, bez obaveze da se transformiše u ono što onom drugom treba?
Možda to stvarno radi. To smotavanje. Ako imate kameleonske sposobnosti ili ako vas beskrajno zabavlja proces smotavanja i to kako on predvidljivo pada na fore.
