Odlazak iz veze je malo neudobniji od odlaska na odmor u nepoznato mesto. Odstupanje od navika, dekomodiranje, izlazak iz zone komfora na vetrometinu neugodnosti jer nam fali ono što nam je ugodno – nije privremeno, kao što se nadamo i pokušavamo da ubedimo sebe neko vreme, nego trajno, kao što nam vreme pokazuje. Sve ono što smo navikli da radimo sa partnerom, otpada kao aktivnost. Navikli smo na partnerovo prisustvo – navikli smo da se iznerviramo kad uradi ili kaže ovo ili ono, navikli smo da mu se obratimo usput i nešto prokomentarišemo, navikli smo da razmenjujemo poruke, navikli smo da znamo gde se partner nalazi i kada ćemo ga videti, navikli smo na seks na način koji smo praktikovali sa partnerom, navikli smo na nesuglasice, razočaranja, indiferentnost, kao i na toplinu i osećaj da nekome pripadamo i da je trenutno sve u redu.
I svega toga više nema, kad ostanemo sami. Šta se tada dešava? Pa, vratimo neke sopstvene navike, koje smo zapostavili dok nismo bili sami. To je benefit. Ustanovimo navike u svemu onom za šta nismo imali dovoljno vremena dok smo bili obuzeti partnerstvom. Ali, to je samo najmanji postotak ispunajvanja praznine koja ostaje posle veze, a kad kažem praznina, ne mislim metaforički, nego bukalno. Pored nas je rupa, na mestu gde smo navikli da napipavamo partnera. Navikli smo da pređemo sa njegove desne strane i zavučemo mu ruku u džep. I sada hodanje izgleda tako… Prazno. Prosto moramo da balansiramo da se ne prevrnemo na nos, jer ne držimo ruku u nečijem džepu. Navikli smo na mnogo dobrih, slatkih i ispunjavajućih stvari koje su povezane sa partnerom, a sada tu povezanost treba nekako da prebacimo na sebe, da je uvučemo u sebe, da se rekonektujemo iznutra i da se osećamo celi i u balansu, sami sa sobom. I to je ono najteže. Bivši ume da nedostaje kao izvađen zub, kao probadanje u želucu kad posle kafe pojedemo parče lubenice iako znamo da nam ta kombinacija nikako ne prija, kao kosa koju smo odsekli i znamo da neće baš brzo da poraste, kao onaj najudobniji brushalter koji se pocepao i morali smo da ga bacimo, a nikad posle nismo našli baš takav model.
