Osećaš se neadekvatno
Borba da pronađeš sebe i sopstveno mesto u svetu oko sebe, često donosi osećanje neadekvatnosti, upravo zato što kad pronađeš sebe i svoju autentičnost, otkriješ da se slabo uklapaš u zadate šablone i da je potrebno da učiniš napor u tom smislu. A to te ljuti. Zašto da se prilagođavaš, kad najzad znaš ko si i šta ti je potrebno? Onda pokušavaš da se nametneš, pa popiješ usput neke vaspitne šamarčine, a bogami i nokaute, dok nekako ne izbalansiraš ono što jesi sa onim što pokušavaš da postigneš. Osećanje neadekvatnosti leči se poslom koji voliš, ljudima koji te vole i svešću o tome da imaš samo jedan život i da smeš da ga živiš baš onako kako želiš, makar to značilo da u svemu moraš da pronađeš sopstvene modele, načine i aranžmane, koji nisu po meri normalnog, odnosno, opšteprihvaćenog. I sa tim izborom ćeš se nositi celog života i često ćeš osećati da si sama protiv svih, a osećaj neadkevatnosti će se pojačavati svaki put kad se pojavi potreba da realizuješ sebe u nekoj životnoj oblasti ili nekom aspektu svoje ličnosti – dok ne pronađeš kako to da uradiš na svoj način.
Dezorijentisana si
S vremena na vreme moraš da preispitaš sve svoje stavove, da promeniš ili proširiš neke koncepte, da odbaciš uverenja koja su se pokazala pogrešnim, da proširiš svoj um za razumevanje koje do sada nisi imala i svoje srce za prihvatanje stvari koje ti nisu bile prihvatljive. Ali to nije tako sređen i organizovan posao kao recimo, veliko čišćenje. To se dešava, a ti se osećaš izgubljeno, okrećeš se u krug i glupavo zuriš oko sebe, pokušavajući da prepoznaš pejzaž i uspostaviš orijentire. I dešavaće se, svaki put kad moraš da raskrčiš lom u svojoj glavi, postaviš prioritete, kad nešto moraš da okončaš i da kreneš dalje. Sunce uvek izlazi i zalazi na istim stranama sveta, nećeš izgubiti kompas, ne brini. Život traje tačno od rođenja do smrti, ne gubi ovu činjenicu iz vida i imaćeš jedini orijentir koji ti je potreban.
