Prethodne tekstove iz serijala “Snimi ovo” možete pročitati ovde.
Neki ljudi su u večitoj potrazi za ljubavlju. Neki čitav život beže od nje. Bilo kako bilo, ljubav je naša svakodnevica. O njoj razmišljamo često, sa osmehom na usnama ili zabrinutim izrazom lica. Prilikom čitanja sledećeg teksta upoznaćete se sa nekim činjenicama koje su u vezi sa ovom neizbežnom životnom temom.
Zaljubljivanje često deluje umirujuće na telo i um. Samim tim se povećava nivo nervnog rasta, poboljšava memorija, ali i rad nervnog sistema.
Skeniranje mozga ljudi koji gledaju fotografije voljene osobe pokazuje da se tom prilikom aktivira deo mozga koji je povezan sa žudnjom.
11% žena pokušaće da na internetu prikupi informacije o osobi sa kojom su započele vezu. Isto to učiniće samo 7% muškaraca.
Svake godine na Dan zaljubljenih u Veronu stigne oko hiljadu pisama adresiranih na Romeovu Juliju.
Osećaj ljubavi ume da proizvede i stres sličan onome koji se javlja od straha. Dolazi do širenja zenica, znojenja dlanova, a ubrzava se i srčani ritam.
Može da bude i stresna, ali je svi potajno priželjkujemo
Žene iz plemena Tiwi na Južnom Pacifiku udaju se čim se rode.
Prema jednom istraživanju feministkinje imaju daleko veće šanse da uplove u romantičnu vezu nego ostale žene.
Korejski teleoperator “KTF” nudi uslugu “ljubavnog detektora”. Ova tehnologija analizira glas partnera, te ukazuje na nivo iskrenosti i osećanja koju osoba čiji se glas analizira ispoljava.
Autorka knjige “Zašto volimo?” (Why We Love?) tvrdi da ostavljena osoba još više voli partnera koji je ostavio. Takvo stanje je posledica specifičnih biohemijskih reakcija koje se odvijaju u mozgu.
Jedna od pet dugogodišnjih veza započela je u vreme dok je jedan od partnera još uvek bio u vezi sa nekim drugim.
Istraživanja pokazuju da muškarci koji ujutru poljube svoju suprugu žive pet godina duže od onih koji nemaju tu slatku naviku.
U prvih tri do pet meseci veze događa se najviše prekida.
U pedesetim godinama prošlog veka smatrano je da ljudi koji nisu u braku boluju od neke vrste mentalnog poremećaja.
Sonja Josipović sebe smatra devojkom koja uživa u trenucima tišine koja joj uvek donese novu dozu inspiracije. Voli da piše i čita knjige, ali i da se druži sa ljudima od kojih može nešto novo da nauči. Osim sa rečima uživa i u igranju sa svojim zekom, koji joj često ne dozvoljava da neke svoje tekstove privede kraju. Voli svako godišnje doba, sve oblike umetnosti i sve vrste slatkiša (izuzev žele bombona). Autorka je blogaSvet obojen rečima.
