Hteli, ne hteli oni nas nikad ne ostavljaju ravnodušnima. Čak su spretni i da manipulišu. Ako ne izazovu neku emociju, sećanje, onda utiču bar toliko da se neka hemijska reakcija odigra u organizmu. Štaviše imaju i funkciju “oružja”, ako je za verovati rečima Koko Šanel (Coco Chanel): “Parfem treba nositi tamo gde želite da vas voljeni poljubi.”
– Od svih naših čula, miris budi najbrže uspomene.
– Čovekov mozak može sa velikom tačnošću da zapamti, seti se i prepozna 50,000 različitih mirisa.
– Da bi neka supstanca mirisala, ona mora da bude ispariva. Tu je sasvim jednostavno objašnjenje zašto, na primer, ne možemo da osetimo miris stakla ili mermera.
– Mirisi u ustima su, u stvari, ukusi. Da ne postoji čulo mirisa, sva hrana bi nam bila bezukusna i bljutava. Zato nam je sva hrana ista, nezačinjena i bez ukusa kad smo prehlađeni i kad nam je začepljen nos.
– U 90 odsto slučajeva deja vu se izaziva nekim mirisom.
– Ustanovljeno je da su nam najprivlačniji partneri koji mirišu sasvim drugačije od nas. Tako da bi partneru trebalo kupovati suprotan parfem od onog koji se nama sviđa.
– Može se reći da se sa mirisima rađamo. Već tokom prvih dana života beba raspoznaje majku po mirisu.
Mama, znam da si ti. Osećam tvoj miris
– Reč “parfem” potiče od latinskog per fumum, što na srpskom znači “kroz dim”. Objašnjenje se oslanja o činjenicu da se prvenstveno nisu parfimisali ljudi, već crkvene prostorije. Biljna smola se palila kako bi nastao miris namenjen osveštavanju pri verskim obredima.
– Stari Egipćani su čuveni po tome što su mumificirali svoje pokojnike, pa se ne iznenađujemo kad čujemo da su smućkali prve parfeme.
– Grobnica faraona Tutankamona otvorena je 3,000 godina posle njegove smrti. Ovaj prostor bio je krcat parfemima. Tu je bilo smešteno čak 3,000 bočica parfema. I posle tolikih vekova od njihovog nastanka, nisu izgubili miris.
– Legenda kaže da su mirisi pomogli Kleopatri da zavede Marka Antonija. Dovela ga je u odaju punu ružinih latica i tako ošamućen mirisom cveća zaljubljuje se u nju. Takođe, važi i to da je natopila jedra brodova eteričnim uljima jasmina dok ga je dočekivala.
Mirisi su uvek bili dobar “alat” za opuštanje atmosfere
– U XVII veku na dvoru Luja XV proizvodnja parfema bila je poprilično zastupljena, te su ga zato nazivali “Parfimisanim dvorom”. Važilo je pravilo da sve i svako mora da miriše. Tako su se mirisi “polivali” i po odeći, rukavicama, lepezama, nameštaju…
– Iz tog perioda, dame, i to naročito one sa vrha aristokratije, nisu tako lepo mirisale, kao što su divno izgledale. One su se “kupale u parfemu”, a vrlo retko u vodi. Naslage parfema sa dodatkom znoja nikako nisu odavale prijatan miris.
– Kolonjska voda nastala je u XVIII veku u nemačkom gradu Kelnu, pa tako i dobija ime. Tada se nije koristila samo u kozmetičke svrhe, već se dodavala u vina, kockice šećera su se njom natapale i jele se kako bi se osvežio dah. Dok je u medicini ova tečnost korišćena kao dodatak u klistiru, a obloge za skidanje temperature su se natapile parfemima.
– Do XIX veka svi parfemi su se koristili prvenstveno kao pomagalo u medici. Od tada se patentiraju sintetički mirisi koji se nasilno “probijaju” na svetsko ekonomsko tržište i ne pomiču se odatle ni danas.
– Ustanovljeno je da se najviše hormona sreće luči pri mirisu hrane.
Neki uživaju i u mirisu neprelistanih stranica knjige
– Do najranijih sećanja čoveka vode arome vanile, čokolade, cimeta, karamele…
– Mlađe generacije mirisne asocijacije vide u pez bombonama, plastelinu, sirupu protiv kašlja, bebi puderu…
– Miris vanile podseća na kolače koje deca najviše vole. Taj miris izaziva osećaj zaštićenosti. Logička “kopča” se javlja između te činjenice i ove da su hemijske komponente vanile pronađene u majčinom mleku.
– Ustanovljeno je da prijatni mirisi kod žena izazivaju osećaj sreće, a na muškarce utiču uzbuđenjem.
Svako voli miris juga
– Miris pite od bundeve je najjači mirisni afrodizijak za muškarce. To se objašnjava kao stanovište da je bundeva bogata cinkom koji izaziva erekciju kod muškaraca.
– Slično dejstvo na mušku populaciju imaju i mirisi lavande, jagode, pa i krofne, pice i kokica.
– Žene uzbuđuje miris banane, biljnih bombona, krastavca. Interesantno je da je dokazano da se kod žena ne budi želja za seksom kad osete neki miris koji se uobičajeno vezuje za muškarce, kao što je na primer miris kolonjske vode.
– Ljudski nos kad nanjuši mirise jabuke, a naročito lavande, pojačava aktivnost alfa talasa u delu mozga koji utiče na opuštanje.
Eterična, mirisna ulja se koriste tokom masaže kako bi dodatno opustila
– Miris južnog voća budi optimizam u čoveku.
– Miris zelenih jabuka može da olakša bolove od migrene.
– Oni koji bi da smršaju trebalo bi da mirišu ćešće banane, jabuke i pepermint.
– Aroma nane razbuđuje.
– Pri mirisanju benzina luči se adrenalin i javlja se želja za brzinom.
– Miris roštilja, navodno, stvara utisak da se čovek nalazi u nekom manjem prostoru.
Mirisi začina ne ulepšavaju samo hranu, već i leče
– Što je pivo hladnije, manja je količina ugljen dioksida, pa je time manje izražen ukus i miris piva.
– Iskusan pekar nikad neće staviti ventilacioni otvor u zadnji deo pekare, već uvek u prednjem delu u blizini vrata.
– Pri utrljavanju belog luka na donji deo stopala, kroz jedan ili dva sata, zadah u ustima bi bio kao da je čovek jeo beli luk.
– Psima je njuh toliko izoštren da čak mogu da osete elektricitet. Istraživači su stavili ispred psa dve kutije. U jednoj je bila baterija koja se punila. Pas je njuškao baš tu kutiju. Stručnjaci to objašnjavaju time što se pri punjenju baterija ispušta ozon.
Izvori fotografija: worldpress.com, tumbrl.com
Prethodne tekstove iz serijala “Snimi ovo” možete pročitati ovde.
ApoMaja – Piši kao što osećaš, govori kako misliš i ureži osmeh u svoj duh.
