Rođena je 14.05.1971. u Njujorku, kao Sofija Karmina Kopola (Sofia Carmina Coppola). Svoje prvo filmsko pojavljivanje imala je još kao beba, u sceni krštenja (muške) bebe u kultnom filmu njenog oca “Kum“. Danas je uspešna režiserka, prva Amerikanka koja je osvojila Oskara za najbolju režiju.
Specifična ženstvenost i upečatljive crte lica kombinacija su koja joj godinama donosi mesto na listama najbolje stilizovanih javnih ličnosti. Estetika koju je razvijala na studijama fotografije i slikarstva osnova je bezvremenskog stila kojim odiše, prevazilazeći prolaznost trendova.
Lepršave nežne haljine, nonšalantna frizura i make-up koji se uglavnom svodi na crveni ruž podsećaju na neka davna vremena, na filmove njenog oca u kojima su junakinje tihe, nežne, privlačne, karakterne i jake. Iako je rođena Amerikanka, nosi svoju nasleđenu sicilijansku ženstvenost i ruši mit o površnosti osoba zainteresovanih za modu i stil.
Njene filmske priče objedinjuju sentimentalnost i nežne emocije (”Izgubljeni u prevodu”, 2003.) sa vrhunskom estetikom i luksuzom (”Marija Antoaneta”, 2006.) U jednom od svojih prvih profesionalnih angažovanja, zajedničkom projektu Frensisa Forda Kopole (Francis Ford Coppola) i Vudija Alena (Woody Allen) ”Njujorške priče” (”New York Stories”, 1989.) zapravo je bila zadužena za kostimografiju.
Sofijina nežna pojava inspirisala je čuvenog Marka Džejkobsa da kreira tašnu koju je nazvao „Sofia“. 1998. osnovala je sopstvenu proizvodnju odeće”Milk Fed” u saradnji sa Kim Gordon (Kim Gordon) iz benda Sonic Youth. Njena opčinjenost modom i lepotom rezultirala je i režiranjem reklama za parfeme kuće Christian Dior: Miss Dior Chérie i City of Light.
Jelena Ignjatić previše priča, premalo filtrira. Jedinstveni nosilac dijagnoze labrofagija. “Ćutanje je zlato, a ja ne volim zlato…” Kad pretera – laje, kad promukne – izvinjava se. Mrzi dugmiće. Uradila neke psihološke testove koji tvrde da je pali moć. Lažu!
