Reagovali smo kako treba
Možda u nekoj situaciji nismo učinili bogznašta, ali ako smo bili svesni i reagovali spontano i to malo što smo uradili, bilo je skroz na mestu. A možda smo baš postupili junački i preuzeli stvari u svoje ruke u momentu kad niko nije mogao da se snađe, pa smo svima doneli olakšanje. Sigurno ćemo razmišljati o tome da smo mogli i bolje da odreagujemo, manje grubo, promišljenije i da više nijansi uzmemo u obzir. Ali, ako smo reagovali kako treba, potrebno je i da sebi odamo dužno poštovanje za to. Da osetimo zahvalnost za priliku u kojoj smo mogli da damo svoj doprinos, koliko god on bio mali ili veliki. Ova vrsta zahvalnosti nas uči skromnosti. A skromnost drži naš ego u ravnoteži i ne dozvoljava mu da se razulari.
Nismo reagovali
Možda se grizemo što nismo reagovali, a možda prosto nismo bili pozvani i postupili smo baš dobro što nismo ništa rekli, niti učinili, iako smo posle mislili kako je trebalo. Ovakvi momenti pale reflektore svesti. U nekom sledećem trenutku, kad se nađemo u sličnoj situaciji, reflektor će se sam upaliti i znaćemo da li treba da se suzdržimo i uzmaknemo, ili naprotiv, treba nešto da učinimo. Za svako preispitivanje, za svako pronalaženje ključa za bravu stvarnosti, treba da budemo zahvalni od sveg srca.
