Možda treba malo više da izlaziš
Originalna primedba, nema šta. Ako je izgovaraš, verovatno nisi zlonamerna, ali baš i ne koristiš mozak na adekvatan način. Ako si ti ona kojoj je upućena ova primedba, prospi jedno “ne, ja svo svoje vreme provodim u vrlo prijatnoj tapaciranoj, i zvučno izolovanoj sobici u udobnoj beloj košulji, mada su mi rukavi čudno predugački” na najsarkastičniji način koji možeš da iscediš i gledaj kako će se ova neuključena osoba odjednom uključiti, uz trzaj. I posle slušaj izvinjenja i pokajanja.
Čoveče, ne bih znala šta da radim da sam sama
I ova vrsta spontanosti dolazi iz nezlonamerne nepromišljenosti, koju treba privesti svesti. Ako je izgovaraš, šta misliš, koliko to ohrabrujuće deluje na osobu kojoj se obraćaš? Možda ni ona ne zna šta da radi. Želiš li da je ubiješ u pojam? Ako slušaš ovu reakciju, dovoljno je da kažeš ovo o ohrabrenju i ubijanju u pojam, nezlonamerna osoba će se strašno postideti i sledeći put će voditi računa o svojim spontanim komentarima bez mozga.
