Razum često govori da ne treba da odustanete. Ali srce zna kad mora da pusti. Borite se i pre ili kasnije shvatite da nema drugog izbora osim da se prepustite. Ponekad to znači da morate da se odvojite od posla, obaveza, prijatelja, da se zavučete u svoja četiri zida, da tugujete, spavate, ne radite ništa – da pustite sebe da prođete kroz to, šta god to bilo. A šta god to bilo, praćeno je osećanjem gubitka.
Ponekad ćete se naći na pogrešnom putu i moraćete da priznate da nešto nije u redu, da prevaziđete svoju tvrdoglavost, ili svoj ponos i da „dignete ruke“, da se pomerite.
To je ono što često ne razumemo kada je u pitanju odustajanje – potrebno je mnogo više snage i jasnoće i samopouzdanja, nego što možemo da zamislimo.
View this post on Instagram
Zato što ono od čega morate da odustanete nije sasvim pogrešno – ne biste započeli vezu, odnos, posao ili bilo šta drugo da ste osećali i mislili da je to pogrešno. Ušli ste u to, jer ste to hteli. Ali, ispostavilo se da to nije ono što ste verovali da jeste, što ste očekivali da će postati. Ono od čega treba da odustanete jesu vaša nerealna očekivanja, koja stvaraju pritisak da se pretvorite u osobu koja ne treba da budete, želja da forsirate vezu koja se ne ostvaruje.
Odustajete od neke zamisli koja postoji samo u vašem umu, od dela sebe koji je već pretrpeo promenu. Od života koji vam nije namenjen. Ipak, toliko ljudi provodi dane žaleći zbog života koji su hteli da imaju dok su bili na mestu sa koga su krenuli. Ali vi više niste ta osoba, a da biste oslobodili u sebi ono što jeste, morate da pustite, da prestanete, da odustanete.
Kada se borite, a ne uspevate, potrebna vam je sva unutrašnja snaga i jasnoća da shvatite i priznate sebi da vaša borba nije deo rasta i razvoja i da vas zadržava i tera da se vrtite u krug. Da ste u ćorsokaku.
