Ne treba da radite toliko toga da biste pronašli svoju sreću. U stvari, ne treba da radite ništa, osim da promenite premisu – sreća se ne traži, jer nije izgubljena. Samo je zatrpana kojekakvim glupostima, kojih treba da se oslobodite.
Verovanje da bi trebalo da budete negde drugde
Dok god verujete da ste promašili vreme u kome ste se rodili, državu, ili planetu, bićete opterećeni tugom i bolom i sreća će vam izmicati. Polazna tačka – promena hipoteze. Možda uopšte niste ništa promašili, nego se nalazite baš tu gde treba da budete, u vreme koje je optimalno za ispunjavanje vaše životne svrhe.
Energije ljudi i mesta zbog kojih se osećate loše
Gde god i sa kim god da se nalazite, razmenjujete energiju, odnosno, primate mnogo tuđe energije, pa lako upijate teške, mračne, nervozne i iscrpljujuće vibracije, koje ste osetili u nekom prostoru, ili od neke osobe. Niste zastali da razmislite o tome i da povežete stvari, ali učinite to sledeći put. Ako osećate da vas neko mesto ili osoba čini nervoznim i uznemiruje vas, to je sigurno tako – osećate tu energiju. Budite protočni i pustite takve energije da prođu kroz vas – osetite ih, registrujte i pošaljite dalje. Ne treba vam da se zadržavaju u vama, da ih usvajate i verujete da su vaše.
View this post on Instagram
Želja da se sa svima razumete i slažete
Često se jedete zbog nekih sitnica, zbog malih nesporazuma i osećanja da neki razgovor ili susret nije prošao dobro, odnosno, da se nekome niste dopali, ili da ste rekli nešto oštrije nego što ste mislili, pa ste nekog uvredili ili naljutili. Ne možete naći zajednički jezik sa svima, a i sa onima sa kojima ga inače lako pronalazite, ponekad se morate sukobiti. Imate pravo da izražavate svoje mišljenje (čak i oštro) i kad se naviknete da koristite to pravo, navikavate se i da prepustite drugima odgovornost za sopstvene reakcije i osećanja. To je jedna od neophodnih granica, koje pronalazite i postavljate, oslobađajući se balasta pogrešnih uverenja i stavova.
Strah od odbijanja i samoće
Ovaj strah vas zaista unesrećuje, jer, negujući ga (verujući da je samoća nešto najgore na svetu i da odbijanje znači da ništa ne vredite i da vas niko ne voli), jeste siguran put na kome razvijate neautentičan način života, u kome svakome pokušavate da udovoljite, da dobijete potvrdu svoje vrednosti i da zadržite osobe pored kojih niste srećni, samo zato da ne biste bili sami. Kad izgubite nekog ili nešto, ne znači da gubite i sebe – odbijanje je lekcija iz preusmeravanja energije ka onome što je dobro za vas. A da biste to sasvim shvatili, potrebno je da iskusite samoću.
