Ne treba im povod za radost
Raduje ih vedro nebo i sjaj sunca, kao i oblačan sivi dan. Raduje ih vetar, zvezde, sneg, ptice, cveće. Radost izbija iz njih svaki put kad osete jedinstvo sa prirodom i njenim manifestacijama. Raduju se što se dobro osećaju, raduju se kad prođe neki naporan, napet, zahtevan i izazovan period, uopšte, svaki čas se zbog nečeg raduju. A i raduju se tek onako, ni zbog čega – ako osećaj što si živ i što dišeš i osećaš možeš do te mere da racionalizuješ, da smatraš da to nije ništa.
Prati ih osećaj da svakog časa može da se desi nešto dobro
Ono što se zove očekivanje pozitivnih ishoda, a što je malo više nego neodređena nada da će sve biti dobro, koje se držimo da ne bismo strepeli kako će sve propasti – dozvola da se svakog časa dogodi nešto dobro. Radoznalost u odnosu na to šta će to biti – ono što priželjkujemo ili nešto što će nas iznenaditi ili nešto što smo već zaboravili – dozvoljava čudima da se dešavaju svakodnevno. Osobama koje se dobro osećaju u svojoj koži stalno se nešto dobro dešava. Neki radosni susreti, neki važni pozivi, neka divna druženja i dobri provodi.
