Jedan od tvoraca savremene fizike, Albert Ajnštajn (Albert Einstein) rođen je 14. marta 1879. godine u Ulmu, u Nemačkoj. Ajnštajnov otac, Herman Ajnštajn (Hermann Einstein) bio je Jevrejin, trgovac koji se kasnije bavio elektro-hemijskim poslovima.
Njegova majka, Paulina Ajnštajn (Paulina Einstein), bila je uplašena zbog veličine glave svog novorođenčeta. Smatrala je da je Albertova glava prevelika i loše oblikovana. Međutim, proporcije njegove glave nisu bile ni u kakvoj vezi sa nekom eventualnom bolešću. Štaviše, veličina njegove glave bila je proporcionalna veličini tela u svim periodima života. Ali, majka je majka.
Ajnštajn kao dečak. Jedna od najstarijih postojećih slika Alberta Ajnštajna. Primetićete da je njegova glava sasvim u redu
Slavni fizičar je, na naše iznenađenje, progovorio mnogo kasnije nego većina prosečne dece. Zbog njegovog zakasnelog razvoja govornih sposobnosti i sklonosti da u školi izbegava teme koje mu nisu zanimljive, a da se koncentriše isključivo na ono što ga interesuje, mnogi su smatrali da je, možda, retardiran.
Kada je napunio pet godina, otac mu je poklonio džepni kompas. Albert je već tada shvatio da nešto u “praznom” prostoru deluje na magnetnu iglu kompasa, da bi kasnije ovo saznanje opisao kao najveći događaj svog života. Kao mali, zabave radi, pravio je modele i mehaničke spravice, pokazujući od malena velike tehničke i matematičke sposobnosti.
Školovanje je započeo u Minhenu, a u petnaestoj godini preselio se s porodicom u Švajcarsku.
Pohađao je gimnaziju “Luitpold”, gde je veoma napredovao i, za to doba, stekao moderno obrazovanje. Često se u gimnaziji sukobljavao sa školskim autoritetima i vređao je upravu škole, jer je smatrao da je duh učenja i kreativnog razmišljanja izgubljen usled insistiranja na memorizaciji gradiva.
Njegova porodica se 1894. godine seli u Italiju, a on ostaje u Minhenu želeći da završi školu. Završio je samo jedan semestar pre nego što je napustio školu u proleće 1895. godine. O napuštanju škole nije obavestio roditelje, a školskoj upravi doneo je lekarsko uverenje potpisano od strane njegovog prijatelja, lekara. To je značilo da neće dobiti svedočanstvo o završenoj srednjoj školi.
Nije mnogo mario zbog toga, jer je sa šesnaest godina stvorio eksperiment poznat kao “Ajnštajnovo ogledalo”. Gledavši u ogledalo pokušao je da shvati šta bi se dogodilo sa njegovom slikom u ogledalu ako bi počeo da se kreće brzinom svetlosti. Njegov zaključak, da je brzina svetlosti nezavisna od brzine posmatrača (brzine njegovog izvora), kasnije će postati jedan od dva postulata relativnosti.
Otac ga je ubrzo poslao u Švajcarsku kako bi završio srednju školu. Tamo je pohađao predavanja iz “Maksvelove elektromagnetne teorije” i 1896. godine dobio diplomu.
Studirao je fiziku i matematiku na Ciriškom politehnikumu, koji je završio 1900. godine. U jesen 1896, Srpkinja Mileva Marić započela je studije medicine u Cirihu, a već posle prvog semestra na medicinskom fakultetu prebacila se na Savezni politehnički institut, gde je bila jedina žena upisana te godine. Bila je na istom smeru kao i Albert. Njihovo druženje razvilo se u ljubavnu romansu. Ajnštajnova majka bila je protiv njihove ljubavi i smetalo joj je to što je Mileva bila starija od njega, što nije bila Jevrejka i što je imala fizičku manu (jedna noga bila joj je kraća od druge).
Ajnštajnove ljubavi
Prvi put oženio se Milevom Marić u Cirihu 1903. godine. Imali su kćer Lizerl (Lieserl) i dvojicu sinova, Hansa Alberta i Eduarda. Sudbina njihove kćerke Lizerl nepoznata je. Mnogi veruju da je umrla odmah po rođenju, dok drugi smatraju da su je roditelji dali na usvajanje.
Mileva je sa sinovima živela u Cirihu, dok je Albert živeo u Berlinu. Zbog petogodišnje razdvojenosti razveli su se 14. februara 1919. godine. Međutim, Ajnštajn je od 1912. godine imao odnos sa svojom rođakom Elsom Loventhal (Elsa Lowenthal) koja se brinula o njemu dok je bio teško bolestan. Venčali su se juna 1919. i njihov brak trajao je 17 godina.
Prva supruga, Mileva Marić
Uspesi i dostignuća Alberta Ajnštajna
Ajnštajn je dao veoma značajan doprinos u svim oblastima fizike. Objavljivanje naučnih radova započeo je u dvadeset i prvoj godini, a do kraja života objavio je više stotina članaka, studija, kao i priloga filozofskog i političkog karaktera.
Njegovi najpoznatiji radovi su “Specijalna teorija relativnosti” (1905) i “Opšta teorija relativnosti” (1916). Obe teorije u osnovi izmenile su predstavu o prostoru, vremenu i materiji u savremenoj fizici.
Dodeljena mu je Nobelova nagrada za fiziku 1921. godine za objašnjenje fotoelektričnog efekta, kao i za doprinos razvoju teorijske fizike. U narodu, ime “Ajnštajn” sinonim je za čoveka visoke inteligencije ili za genija.
Predmet njegovog istraživanja bile su i kapilarne sile, kozmologija, statistička mehanika, fotoelektrični efekti itd.
Napisao je čak četiri članka 1905. godine koji su doprineli modernom razvoju fizike i to bez literature na koju bi se mogao pozvati. To dokazuje koliko je Albert bio ne samo veliki stručnjak, nego i pravi genijalac.
Ovaj svet napustio je 17. aprila 1955. godine, a tokom obdukcije, patolog Tomas Štolc Harvi (Thomas Stoltz Harvey) uklonio je Ajnštajnov mozak u nadi da će neuronauka u budućnosti moći da otkrije zašto je Albert bio toliko inteligentan. Umesto da mozak vrati u telo, Harvi je odlučio da ga zadrži, zbog navodnog proučavanja. Iako nije imao dozvolu za “zadržavanje” mozga, uspeo je da ubedi Albertovog sina da će tako pomoći nauci. Njegovi ostaci su kremirani i pepeo je rasut na nepoznatoj lokaciji.
Ovim učinkom utvrdili su da parijetalni režnjevi kod drugih pokazuju asimetričnost, dok su kod Ajnštajna bili simetrični. Parijetalni režanj bitan je zbog prihvatanja semantičkog znanja. Potom, Harvija otpuštaju sa Prinston univerziteta. Narednih četrdesetak godina Harvi je zadržao Ajnštajnov mozak koji je raskomadao na preko dve stotine delova. Mozak je vratio patologu u Prinstonu tek 1998. godine.
Još nekoliko stvari koje ste ili niste znali o slavnom fizičaru
Bio je i zaljubljenik u jedrenje. Vreme je često provodio na jezeru, relaksirajući se i razmišljajući. Zanimljivo je da nikada nije naučio da pliva, ali jedrenje je čitavog života bilo njegov hobi.
Albertova majka bila je pijanistkinja i samim tim želela je da njen sin, takođe, zavoli muziku. Od šeste godine bio je primoran da nauči da svira violinu. Isprva, nije voleo muziku ni violinu, ali je nakon slušanja Mocartove (Wolfgang Amadeus Mozart) muzike postao strastveni violinista. Nakon sedamdeset godina, violinu nije koristio samo u trenucima opuštanja, nego je svirao čak i na lokalnim koncertima.
Od mržnje do velike ljubavi – ljubav prema muzici
Posle smrti prvog izraelskog predsednika Čaima Veizmana (Chaim Weizmann), Ajnštajn je dobio ponudu da postane drugi izraelski predsednik. Tada, sedamdesettrogodišnji Albert odbija ponudu, rekavši da nema prirodne sposobnosti i iskustva da ispravno vodi ljude i da je već star za takvu poziciju.
Deo Ajnštajnovog šarma bio je i njegov izgled za koji nije mario. Pored nepočešljane kose, jedna od njegovih navika bila je da nikada ne nosi čarape – nije bilo važno da li je na jezeru ili u Beloj kući.
Bio je strastveni pušač. Lula je, uz divlju kosu i široku odeću bila njegov zaštitni znak. Jednom prilikom rekao je: “Verujem da pušenje lule doprinosi nekom obliku smirivanja i objektivnog prosuđivanja u svim ljudskim odnosima.” Iako je favorizovao lulu, nije odbijao ni cigaretu.
Lula ili cigareta, svejedno je
Dvadeset i jednu godinu nakon objave “Specijalne teorije relativnosti”, Albert je izumeo frižider koji je radio na gasu alkohola. Frižider je patentiran 1926. godine, ali nikada nije otišao u proizvodnju, jer ga je nova tehnologija pretekla i učinila nepotrebnim. Izumeo je frižider, jer je čitao o familiji koja je bila otrovana frižiderom koji je emitovao sumporni dioksid.
Najpoznatija priča o Albertu Ajnštajnu je ona kada je njegov profesor s Akademije upitao studente da li je Bog stvorio svet. Jedan od studenata rekao je da jeste, ali profesor je dodao da je onda Bog stvorio i zlo, pa je samim tim i Bog zao. Ajnštajn je upitao profesora postoji li hladnoća. Profesor se začudio pitanju i odgovorio potvrdno. Albert je objasnio da hladnoća ne postoji, već da je ona odsustvo topline, da je tama odsustvo svetlosti, pa je samim tim i zlo odsustvo Boga. Profesor je ućutao i seo.
Govorio je Ajnštajn
“Mnogo je teže razbiti predrasudu nego atom.”
“Sve treba pojednostaviti koliko je god moguće, ali ne više od toga.”
“Postoje samo dve beskonačne stvari: svemir i ljudska glupost, ali za svemir nisam potpuno siguran.”
“Onaj ko nikada nije pogrešio, nije pokušao da napravi nešto novo.”
“Um je poput padobrana, funkcioniše jedino ako je otvoren.”
“Za rešenje problema moramo prestati da razmišljamo na onaj način kao kada je problem nastao.”
“Šteta što nisam bolje znao matematiku.”
Mnogo je Ajnšatjnovih izreka koje godinama citiramo i koje ćemo citirati. Osim toga, važno je da iz svakog njegovog zaključka izvučemo adekvatnu pouku jer, kao što reče: “Život je kao vožnja biciklom. Treba neprestano ići napred, bez zaustavljanja, da se ne izgubi ravnoteža.”
Izvori fotografija: unidivers.fr, bt.dk, kevinakbarcitizen.blogspot.com, indirvideo.net, philosophyofscienceportal.blogspot.com, blog.bytequeeugosto.com.br
Mina Stamenković je Pikolo dama, novembarsko dete sa širokim osmehom. Pored porodice i prijatelja, jednako obožava fotografiju, Rusiju i čokoladu. Nije bomba i neće eksplodirati, ali: “Otrov se čuva u malim bočicama.”
