Verovatno niko bolje od Vivaldija (Antonio Vivaldi) neće uspeti da nam, na lepši način, uz pomoć muzike, predstavi i opiše četiri godišnja doba – jesen, zimu, proleće i leto. Koncerti za violinu “Četiri godišnja doba” (The Four Seasons) najpoznatije je Vivaldijevo delo koje pripada opusu barokne muzike. Tekstura svakog od četiri koncerta podseća na odgovarajuću godišnju sezonu – “Zima” je, na primer, začinjena visokim picikato zvucima koji prizivaju hladnu, snežnu kišu. “Leto”, pak, evocira oluju u svom završnom činu, zbog čega je ovaj deo često nazivan “Oluja”.
Četiri koncerta su napisana kako bi pratili četiri sonete, a smatra se da je Vivaldi upravo njihov tvorac. Tri koncerta su originalne koncepcije, dok je za prvu, “Proleće”, pozajmio motive iz svoje opere “Il Giustino”. Kao inspiracija za komponovanje “Četiri godišnja doba” Vivaldiju je poslužilo selo u blizini Mantove. Psi koji laju, šum potoka, cvrkut ptica, zujanje komaraca, plač pastira, oluje, pijani plesači, tihe večeri, zamrznuta zemlja, pucketanje vatre, sankanje dece – sve je ovo bilo presudno u stvaranju najpoznatije Vivaldijeve muzičke kompozicije. “Četiri godišnja doba” prvi put su objavljena 1725. godine kao prva četiri koncerta od 12 koncerata “Il cimento dell’armonia e dell’inventione, Opus 8”.
Bio je lošeg zdravlja i strašno talentovan violinista i kompozitor
“Antonio Lučo, sinčić gospodina Đovanija Batiste Avgustina Vivaldija, svirača, i gospođe Kamile, njegove supruge, rođen je 4. marta tekuće godine, a primio prvo pričešće u svome domu zbog smrti što mu pretiše”, zapisano je u crkvenom registru na dan Vivaldijevog rođenja. Smrt je zaista vrebala poznatog kompozitora, violinistu i sveštenika tokom čitavog života. Bolest ga je pratila u stopu, a on se lako umarao i teško hodao, pa se kroz svoju rodnu Veneciju kretao isključivo gondolom ili kočijom.
Međutim, kao i sve uporne ljude, ni njega bolešljiva priroda nije sprečila da radi ono što voli – svira violinu, komponuje, učestvuje u muzičkim aktivnostima, iako se astma isprečila na putu njegovoj želji da svira duvačke instrumente.
Kada je napunio 15. godinu, Vivaldi je počeo da se školuje za sveštenika, da bi u 25. bio rukopoložen. Ubrzo je dobio nadimak Crveni pop zbog svoje riđe kose. Nije dugo ostao na mestu sveštenika zbog lošeg zdravstvenog stanja.
Vivaldi se nakon neuspešnog pokušaja da radi kao sveštenik zaposlio kao učitelj violine u jednom od Konzervatorijuma za muzičko obrazovanje dece bez roditelja (Conservatorio dell’Ospedale della Pietà). U ovom periodu njegovog života nastaju mnoga dela. Vivaldi je između 1723. i 1733. godine napisao 140 koncerata.
Tvorac je velikog broja opera od kojih mnoge nisu sačuvane – samo je 50 Vivaldijevih opera otkriveno do sada, a dokumentacija o ostalim operama ne postoji. Smatra se da je napisao oko 94 opere među kojima su najpoznatije “La constanza trionfante” i “Farnace”.
Car Karlo VI izuzetno je cenio Vivaldija kao svestranog muzičara, ali i kao kvalitetnog čoveka
Na vrhuncu svoje karijere Vivaldi je dobio priznanja za svoj rad od evropskog plemstva i kraljevstva. Kantatu “Gloria e Imeneo” napisao je u čast venčanja Luja XV (Louis XV), dok je “Opus 9” bio posvećen caru Karlu VI (Charles VI). Karlo VI se strašno divio muzici koju je stvarao Crveni pop, pa se govorilo da je u jednom razgovoru sa njim proveo više vremena nego u svakodnevnim razgovorima sa svojim ministrima tokom dve godine. Karlo VI je Vivaldiju uručio titulu viteza, zlatnu medalju i poziv za Beč.
Poput mnogih kompozitora tog vremena, poslednje godine života Vivaldi je proveo u bedi, sa vidnim materijalnim poteškoćama. Njegove kompozicije nisu više bile toliko cenjene, jer su ih novi muzički pravci bacili u zaborav. Vivaldi je odlučio da proda priličan broj svojih rukopisa, kako bi finansirao odlazak u Beč. Želeo je da preuzme položaj kompozitora na carskom dvoru. Međutim, ubrzo po njegovom dolasku u Beč, car Karlo VI umire, što kompozitora ostavlja bez kraljevske zaštite i prekopotrebnih prihoda.
Snimljen je film u njegovu čast
Film “Vivaldi, princ Venecije” (Antonio Vivaldi, un prince à Venise) iz 2005. godine govori o životu poznatog kompozitora.
Njegova muzika bila je inovativna. Oživljavao je formalnu i ritmičku strukturu koncerata, u kojoj je tražio harmonične kontraste i inspirativne melodije. Mnoge njegove kompozicije su kitnjaste, gotovo nestašne i bujne. Johan Sebastijan Bah (Johann Sebastian Bach) je stvarao pod uticajem Vivaldijevih koncerata i arija, a muzika Vivaldija se i dan-danas koristi u psihičkim terapijama.
Vivaldi je umro kao siromašan čovek u svojoj 63. godini. Smrt ga je dočekala u kući jedne bečke udovice. Sahranjen je 28. jula 1741. godine na groblju lokalne bolnice.
Samo su tri njegova portreta sačuvana.
Izvor fotografija: thehistoryblog.com, listas.20minutos.es, tumblr.com
Katarina Nikolić više voli životinje nego ljude. Iskrena je, direktna i voli da filozofira. Kažu da je tvrdoglava, a ona smatra da je samo principijelna. Klasična muzika je opušta.
