Danas se podsećamo ikone horor žanra, čoveka koji je umnogome zaslužan što je lik grofa Drakule postao neizbežni deo popularne kulture.
Vampiri su imali status celuloidnih seks simbola mnogo pre “Prave krvi” i “Vampirskih dnevnika”. Sve je počelo sa Belom Lugošijem
Bela Lugoši (Béla Lugosi) rođen je 20. oktobra 1882. kao Bela Ferenc Dežo Blaško (Béla Ferenc Dezső Blaskó) u tadašnjoj Austrougarskoj monarhiji, u gradu Lugošu, u delu Banata, koji danas pripada Rumuniji. Sin bankara, napustio je školu, pobegao od kuće i započeo pozorišnu karijeru u Subotici, kada mu je bilo 17 godina. U Budimpešti je 1911. godine postao član mađarskog nacionalnog pozorišta. Tokom Prvog svetskog rata bio je mobilisan u austrougarsku vojsku, i dobio je čin kapetana i medalju za hrabrost kada je ranjen na ruskom frontu. Posle rata počeo je da glumi u mađarskim nemim filmovima. Postao je aktivan član glumačkog sindikata, što ga je posle neuspele Mađarske komunističke revolucije, 1919. godine, učinilo politički nepoželjnim. Zbog levičarskih stavova zabranjeno mu je da glumi, pa je emigrirao, najpre u Beč, a zatim u Berlin, gde je snimio nekoliko filmova.
Mladi Bela, pre nego što se proslavio ulogom transilvanijskog grofa
Odlučio je da emigrira u SAD, i decembra 1920. godine je stigao u Nju Orleans kao mornar na jednom trgovačkom brodu, a zatim je u Njujorku dobio dozvolu boravka. Visok i snažan, radio je jedno vreme kao fizički radnik, da bi zatim pristupio jednoj pozorišnoj trupi mađarskih imigranata. Prvu ulogu na Brodveju dobio je 1922. godine, a godinu dana kasnije igrao je po prvi put u jednom američkom filmu.
Presudni momenat u njegovoj karijeri desio se kada je 1927. godine dobio ulogu najslavnijeg vampira, grofa Drakule, u uspešnoj brodvejskoj predstavi zasnovanoj na romanu Brema Stokera (Bram Stoker), koju je ponovio u filmu Toda Brauninga (Tod Browning), “Drakula” (Dracula) iz 1931. godine. Lugoši je praktično stvorio lik Drakule koji svi dobro poznajemo. Drakula je u romanu opisan kao ružni starac dlakavih šaka. Umesto toga, visoki, crni i markantni Mađar igrao je grofa kao zagonetnog, elegantnog, evropskog aristokratu iza čijeg šarma se krije opasnost. Njegov snažni akcenat i neobičan način na koji je izgovarao replike – posledica činjenice da ih je u početku učio fonetski, pošto još uvek nije dovoljno dobro znao engleski jezik – postali su sastavni deo lika koji je osvojio široku publiku.
Stvorio je lik grofa Drakule koji je sastavni deo popularne kulture već osamdeset godina
Uprkos popularnosti, zarađivao je malo. Što zbog akcenta, što zbog toga što su ga svi povezivali sa likom Drakule, nuđene su mu isključivo uloge egzotičnih stranih negativaca. Da sve bude gore, odbio je ulogu Frankenštajnovog čudovišta (Frankenstein’s Monster) u istoimenom filmu, da bi zatim Boris Karlof (Boris Karloff) stekao slavu tom ulogom i postao veća horor zvezda od samog Lugošija. Često su igrali zajedno u horor filmovima, ali je Karlofovo ime uvek bilo na prvom mestu. Bela je češće dobijao samo male uloge u horor filmovima, kako bi se njegovo ime našlo na plakatu i privuklo publiku. Jedine veće uloge odigrao je u filmovima “Frankenštajnov sin” (Son of Frankenstein) i u komediji “Ninočka” (Ninotcka), oba snimljena 1939. godine.
U privatnom životu, bio je veoma simpatičan i šarmantan čovek. Uloga Drakule učinila ga je ljubimcem žena. Ženio se pet puta. Od prve žene, Mađarice, razveo se 1920. zbog političkih neslaganja sa njenim roditeljima. Američka žuta štampa naslađivala se 1929. godine kada je njegov brak sa jednom bogatom američkom udovicom potrajao samo nekoliko meseci, navodno zbog njegove veze sa glumicom i seks simbolom Klarom Bou (Clara Bow). Lugoši je 1931. postao naturalizovani američki građanin. Treći brak, sa 30 godina mlađom ćerkom mađarskih imigranata, trajao je dve decenije, i iz njega je dobio svoje jedino dete, sina Belu Džordža (Bela George).
Godinu dana pre smrti, oženio se poslednji put. Kum na venčanju mu je bio sin Bela
Sa godinama su mu se pogoršavali hronični bolovi u nozi, pa je postao zavisan od morfijuma koji su mu lekari prepisivali. Glasine o njegovoj zavisnosti dovele su do toga da više niko nije želeo da mu ponudi ulogu. Mnogi čak nisu znali ni da je još živ. Pred kraj života, mučio se da sastavi kraj s krajem, i jedini koji mu je nudio uloge bio je Ed Vud (Ed Wood), ekscentrični režiser treš niskobudžetnih filmova, koga mnogi smatraju “najgorim režiserom svih vremena”. Novac je iskoristio da se prijavi u bolnicu za odvikavanje od zavisnosti. Godinu dana pred smrt, oženio se dugogodišnjom obožavateljkom, koja mu je pisala pisma dok je bio u bolnici. Lugoši je do kraja predano glumio, ali svoju poslednju ulogu – u filmu “Plan 9 iz svemira” (Plan 9 from Outer Space) – nije uspeo da završi. Umro je od srčanog udara u svojoj kući u Los Anđelesu, 16. avgusta 1956. godine.
Kada je Martin Landau (Martin Landau) 1995. godine dobio Oskara za ulogu ostarelog Bele Lugošija u filmu “Ed Vud” (Ed Wood) Tima Bartona (Tim Burton), Holivud je na neki način odao priznanje i samom Beli. Barton se nije strogo držao biografskih činjenica, prikazujući Belu Lugošija kao znatno ekscentričniju figuru nego što je on to stvarno bio: stvarni Bela, na primer, nikad nije spavao u kovčegu. Ipak, Bartonov film je oda puna ljubavi gubitnicima Holivuda, posebno legendarnom glumcu, i sa toplinom prikazuje njegove poslednje dane i njegovo prijateljstvo sa mladim režiserom.
Posle Lugošija, lik grofa Drakule igrali su mnogi, uključujući legendarnog Kristofera Lija (Christopher Lee) i Gerija Oldmana (Gary Oldman), ali ipak, u svesti najvećeg broja ljudi pomen grofa Drakule najpre priziva Belin lik u crnom plaštu kako na specifičan, spor, teatralan način, dubokim glasom sa mađarskim akcentom izgovara legendarne replike: “Ja sam Drakula”, “Nikada ne pijem… Vino”, “Slušajte ih… Deca noći… Kakvu muziku stvaraju!” Legendarni gotik-rok bend Bauhaus odao je poštovanje Lugošiju u svom prvom singlu, kultnom hitu “Bela Lugoši je mrtav” (Bela Lugosi’s Dead) iz 1979. godine.
Izvor fotografija: icollector.com, journalfen.net, doctormacro.com, beladraculalugosi.wordpress.com, cinemagraphe.com
Ivana Cvetanović je zavisnica od instant kafe, Interneta i MP3 plejera. U večitom je ratu sa vremenom; zamenjuje dan za noć, kao klinka je bila starmala, a kao odrasla je večita tinejdžerka.
