Da ga prerana smrt nije odnela 2001. godine, slavni engleski pisac i humorista Daglas Adams (Douglas Adams) danas bi napunio 61. godinu. Autor popularnog “Autostoperskog vodiča kroz galaksiju” (The Hitchhiker’s Guide to the Galaxy) poznat je po otkačenom britanskom humoru, jedinstvenim likovima u apsurdnim situacijama, parodiji žanrovskih konvencija i pronicljivim komentarima o svetu.
Ljudska bića, koja su gotovo jedinstvena u svojoj sposobnosti da uče iz tuđih iskustava, jednako se ističu svojom nesklonošću da to i čine (D. Adams, “Poslednja šansa da vidimo”)
Rođen je 11. marta 1952. godine u Kembridžu u Engleskoj. Tri godine kasnije, posle rođenja sestre Suzane (Susan), porodica se preselila u London, a 1957. roditelji su mu se razveli. Daglas i Suzan su se sa majkom preselili u jedno mesto u Eseksu, gde su njegovi baba i deda po majci držali prihvatilište za napuštene životinje.
U osnovnoj školi se izdvajao visinom: već sa 12 godina je već imao preko 180 cm, i konačno je porastao do 196 cm. Ubrzo je ipak počeo da se ističe i književnim talentom: bio je jedini učenik koji je dobio najvišu ocenu za pisani rad. Njegov esej o religioznoj poeziji, u kome je obradio dela pesnika od Vilijama Blejka (William Blake) do članova grupe The Beatles, omogućio mu je da upiše englesku književnost na fakultetu u Kembridžu. Na fakultetu je pisao i izvodio skečeve sa još dvojicom studenata, a kasnije je primljen u studentski klub komičara.
Poznata je činjenica da su oni koji žele da vladaju ipso facto najnepogodniji da to rade. Ko god je sposoban da dovede sebe na mesto predsednika ne sme nipošto da dobije to mesto (“Autostoperski vodič kroz galaksiju”)
Pošto je 1974. diplomirao, vratio se u London sa željom da postane televizijski i radio scenarista. U to vreme je upoznao Grejema Čepmena (Graham Chapman), jednog od članova trupe Monti Pajton (Monty Python), sa kojim je sarađivao na jednom skeču Pajtonovaca. Pojavio se u dva njihova skeča i ostao u bliskim odnosima sa ovom trupom.
Međutim, televizijske i radio stanice su ga stalno odbijale, pošto je njegov stil veoma odudarao od većine onoga što se tada prikazivalo. Zato je prihvatao niz različitih poslova, od portira preko čistača kokošinjaca do radnika u obezbeđenju jedne porodice naftnih magnata iz Katara. Konačno mu je bolje krenulo 1977. godine, kada je dobio priliku da piše za humorističku seriju Doctor on the Go, da bi najzad sve bilo krunisano uspešnim puštanjem prvog deo njegovog radio komada “Autostoperski vodič kroz galaksiju”. Dobio je mesto radio producenta, koje je kasnije napustio kada je dobio posao u scenarističkom timu slavne britanske naučnofantastične serije “Doktor Hu” (Doctor Who). Radio je na seriji od 1978. do 1980. i napisao scenario za tri epizode.
Po “Autostoperskom vodiču kroz galaksiju” snimljena je i TV serija koja je 1981. prikazana na kanalu BBC
Ideju za radio-dramu “Autostoperski vodič kroz galaksiju” (1978), Adams je navodno dobio tokom boravka u Insbruku u Austriji, gde se osećao kao potpuni stranac, i to dok je jedne noći ležao pijan na travnjaku i gledao zvezde. Komična priča o Zemljaninu Arturu Dentu (Arthur Dent) koji, pošto mu je rodna planeta uništena zbog izgradnje intergalaktičkog autoputa, postaje autostoper na jednom svemirskom brodu, objavljena je 1979. i u obliku romana, koji je prodat u 14 miliona primeraka. Usledili su nastavci “Restoran na kraju vaseljene” (The Restaurant at the End of the Universe), “Život, vaseljena i sve ostalo” (Life, the Universe and Everything), “Do viđenja i hvala na svim ribama” (So Long, and Thanks for All the Fish) i “Uglavnom bezopasni” (Mostly Harmless).
Uvek je imao velikih problema da poštuje rokove i o tome je na svoj način rekao: “Volim rokove. Volim onaj šumeći zvuk koji prave dok proleću pored mene.” Tvrdio je da je njegov izdavač morao da ga zaključava u hotelsku sobu sa pisaćom mašinom. Ipak, uspeo je da napiše i roman “Holistička detektivska agencija Dirka Džentlija” (Dirk Gently’s Holistic Detective Agency), njegov nastavak The Long Dark Tea-time of the Soul, radio dramu i knjigu “Poslednja šansa da vidimo” (Last Chance to See), kao i humoristički rečnik nepostojećih reči The Meaning of Liff, u saradnji sa televizijskim producentom i scenaristom Džonom Lojdom (John Lloyd).
Uobičajena greška koju su ljudi pravili kada su pokušavali da sazdaju nešto što ni potpuna budala nije u stanju da pokvari jeste potcenjivanje domišljatosti potpunih budala. (“Uglavnom bezopasni”)
Bio je poznat svojoj ljubavi prema novim tehnologijama i u poznijim godinama je umesto knjiga stvarao kompjuterske igre poput Bureacracy i Starship Titanic. Prateći roman za ovu drugu je napisao Pajtonovac Teri Džons (Terry Jones), pošto je Adamsa više zanimao rad na samoj igrici. Godine 1999. Adamse je inicirao stvaranje kolaborativne Internet enciklopedije h2g2, neku vrstu prethodnika Vikipedije.
Često je slušao muziku tokom rada i na taj način dobijao ideje. Svirao je gitaru i klavir, i imao je kolekciju gitara za levoruke. Bio je blizak prijatelj Dejvida Gilmora (David Gilmour), gitariste grupe Pink Floyd, i Gerija Brukera (Gary Brooker), pevača i pijaniste grupe Procol Harum, i čak je svirao gitaru na jednom koncertu Pink Floyda.
Adams je bio veliki borac za zaštitu životne sredine i ugroženih vrsta. Godine 1994. učestvovao je u humanitarnoj akciji za spasavanje crnog nosoroga, u okviru koje se penjao na Kilimandžaro u kostimu nosoroga. Izjašnjavao se kao radikalni ateista. Najpoznatiji svetski ateista, evolucioni biolog Ričard Dokins (Richard Dawkins) često ga citira i posvetio mu je svoju knjigu “Zabluda o Bogu” (The God Delusion).
Porodica Adams – Daglas, supruga Džejn i ćerka Poli
Adams je svoju knjigu “Život, vaseljena i sve ostalo” posvetio književnici Sali Emerson (Sally Emerson), sa kojom je bio u vezi ranih osamdesetih. Posle raskida, upoznao je advokatkinju Džejn Belson (Jane Belson), sa kojom je više godina živeo u Los Anđelesu i Londonu, i koja je 1991. postala njegova supruga. Tri godine kasnije dobili su ćerku Poli (Polly).
Umro je 11. maja 2001. od srčanog udara dok se odmarao posle vežbanja u teretani. U trenutku smrti je radio na scenariju za film zasnovan na “Autostoperskom vodiču kroz galaksiju”, koji je snimljen tek posle njegove smrti. Njegova neobjavljena i nezavršena dela objavljena su posthumno u knjizi “Losos sumnje” (The Salmon of Doubt).
Postoji teorija koja kaže da će, ukoliko ikada iko bude otkrio koja je svrha Vaseljene i zašto ona postoji, ova smesta iščeznuti i biti zamenjena nečim još neobičnijim i neobjašnjivijim. Postoji i druga teorija koja tvrdi da se sve to već desilo (“Restoran na kraju vaseljene”)
Izvori fotografija: expertreviews.co.uk, torbooks.co.uk, listal.com, panmacmillan.com.au, horrornews.net, thealmightyguru.com, douglasadams.se
Ivana Cvetanović je zavisnica od instant kafe, Interneta i MP3 plejera. U večitom je ratu sa vremenom; zamenjuje dan za noć, kao klinka je bila starmala, a kao odrasla je večita tinejdžerka.
