Florens Velč (Florence Welch), pevačica i lider benda Florence + the Machine, danas puni 26 godina. U moru pop zvezdica koje proizvode pevljive hitove koji će ubrzo biti zaboravljeni, ona je jedna od retkih pevačica koje su postigle široki uspeh originalnom, autentičnom muzikom i stilom.
Jedna od najautentičnijih i najoriginalnijih figura savremene pop muzike
Njen moćan, visok i dramatičan vokal i snažne i neobične pesme doveli su do poređenja sa legendama pop i rok muzike, poput Kejt Buš (Kate Bush), Suzi Su (Siouxsie Sioux), Pi Džej Harvi (P.J. Harvey), Bjork (Björk) i pevačice benda Jefferson Airplane Grejs Slik (Grace Slick), koju ona sama navodi kao inspiraciju, ali Florens ipak ima nešto specifično što je razlikuje od ostalih. “Epski”, “gotski”, “barok pop”, “kombinacija klasičnog soula i engleskog romantičarskog art roka” neki su od epiteta kojim su kritičari pokušali da definišu muziku njenog benda Florence + the Machine, koju je ipak teško svrstati u bilo koji muzički žanr. Po njenim rečima, njeni stihovi govore o “ljubavi i smrti, vremenu i bolu, raju i paklu”.
Visoka, markantnih crta, porcelanski bele kože, kose ofarbane u jarkocrveno, ona se i pojavom ističe među današnjim pop i rok zvezdama. U početku karijere se oblačila jednostavno i pomalo muškobanjasto, a zatim je počela da eksperimentiše sa odećom i postala modna ikona svojim neobičnim stilom. Moda ju je uvek zanimala – priznaje da je kao tinejdžerka čitala modne časopise više nego muzičke. Dok se u stvarnosti oblači ponekad neobavezno, ponekad raskošno ili ekscentrično, svoj imidž na sceni opisuje kao kombinaciju “zastrašujuće gotske dive” i tragičnih i romantičnih ženskih likova engleske književnosti, poput Ofelije (Ophelia).
Njen modni stil je slobodan, raznovrstan i nepredvidiv
Rođena je 28. avgusta 1986. godine u Kambervelu u Engleskoj. Njena majka je Amerikanka koja radi kao profesorka renesansnih studija i zamenik rektora na Kraljevskom koledžu u Londonu. Poseta jednom od majčinih predavanja izvršila je veliki utisak na Florens, koja kaže da pokušava da se u svojoj muzici bavi istim temama kojim su se bavili renesansni umetnici: seksom, smrću, ljubavlju, nasiljem. Otac, Britanac, bavi se marketingom, uticao je na nju tako što ju je upoznao sa klasicima rokenrola kad je bila mala.
Teške i mračne teme kojima se ona često bavi možda su posledica i toga što je kao dete posmatrala kako njenog dedu savladava demencija, a njena baka se ubila kad je Florens imala 14 godina. Nije joj bilo lako ni zbog toga što ima disklesiju i dispraksiju, a bolovala je jedno vreme od depresije. U školi je umela da počne neočekivano da peva, zbog čega je dobijala opomene. Studirala je umetnost pre nego što je napustila koledž kako bi se skoncentrisala na muziku.
Bend Florence + the Machine je osnovala kao tinejdžerka, sa svojom drugaricom Izabelom Samers (Isabella Summers). Naziv benda nastao je iz jedne šale: Izabela je sebi svojevremeno dala nadimak Izabela Mašina, dok je Florens bila Florens Robot. Prvobitni naziv benda je bio Florence Robot/Isa Machine. Izabela u bendu svira klavijature, piše pesme u saradnji sa Florens, radi produkciju i remikse, dok Florens peva i svira niz instrumenata: klavir, bubnjeve, gitaru i automatsku harfu. Ostali članovi benda često su se menjali.
Florens je marta ove godine u anketi čitalaca britanskog muzičkog portala XFM proglašena za najbolju rok muzičarku svih vremena
Debi album benda “Lungs” iz 2009. godine stigao je do prvog mesta top liste u Britaniji i SAD, i zadržao se na top listama čitavih pola godine. Sa njega su izdati hit singlovi: “Kiss with a Fist”, “Dog Days Are Over”, “Rabbit Heart (Raise It Up)”, “Cosmic Love”, “Drumming” i “You’ve Got the Love”, obrada soul pesme Kendi Stejton (Candi Staton) iz 1986. godine. Album “Lungs”, na kome je bilo harfi, horova, soula, ali i panka (pesma “Kiss with a Fist”, koju je Florens napisala kao tinejdžerka), dobio je britansku muzičku nagradu za album godine, a britanski kritičari su proglasili Florence + the Machine za izvođače godine.
Ovaj album je dobrim delom bio inspirisan privremenim raskidom između Florens i njenog tadašnjeg dečka Stjuarta Hemonda (Stuart Hammond), urednika u jednoj izdavačkoj kući. Florens priznaje da je sklona opsesivnim ljubavima i da se potpuno “izgubi” kada se zaljubi. Njih dvoje su kasnije raskinuli zbog nemogućnosti da usaglase karijere, a taj konačni raskid poslužio je kao inspiracija za album “Ceremonials”.
Drugi album benda “Ceremonials”, izdat oktobra 2011. godine, stigao je do prvog mesta britanske top liste odmah po objavljivanju, a zatim i do prvog mesta u SAD, Australiji, Novom Zelandu i Irskoj. Proglašen je za najbolji album godine u časopisu “Q”, na listi magazina “Time” bio je drugi. “Spectrum (Say My Name)” postao je prvi njen singl koji je postao hit broj jedan na top listama, uz pomoć remiksa Kelvina Herisa (Calvin Harris) koji je postao popularan u klubovima. Singlovi “What the Water Gave Me”, “Shake It Out”, “No Light, No Light”, “Never Let Me Go” i “Lover to Lover” takođe su postali hitovi.
Florens stvara vrhunsku muziku čak i kada piše pesme za filmove sumnjivog kvaliteta – šta god mislili o filmovima “Sumrak: Pomračenje” (Twilight: Eclipse) i “Snežana i lovac” (Snow White and the Huntsman), mračne balade “Heavy In Your Arms” i “Breath of Life” zaista su prelepe.
Sarađivala je sa drugim muzičarima – pozajmila je svoj vokal numerama “Sweet Nothing” Kelvina Herisa i “Here Lies Love” Dejvida Birna (David Byrne) i Fetboj Slima (Fatboy Slim), a sa reperom Dizi Raskalom (Dizzee Rascal) snimila je i izvodila neobičnu mešavinu pesme “You’ve Got the Love” i njegove numere “Dirtee Cash”, pod nazivom “You’ve Got the Dirtee Love”.
Florens svoje nastupe uživo poredi sa egzorcizmom
“Želim da moja muzika zvuči kao da se bacate sa drveta ili sa neke visoke zgrade, ili da vas usisava okean i ne možete da dišete, da bude nešto neodoljivo što vas potpuno obuzima, tako da osećate da ćete eksplodirati ili nestati u njoj”, kaže Florens. Svoje nastupe uživo ona poredi sa egzorcizmom.
Izgleda da Florens deli mišljenje romantičarskih pesnika da se umetnost najbolje stvara u izmenjenom stanju svesti, pošto priznaje da pesme najlakše piše kada je pijana ili ima mamurluk i “lebdi kroz svoje misli”. Možda zato mnogima njeni stihovi deluju neobično, ali ona kaže da su oni jednostavno izraz njenih osećanja i iskustava.
“Ja sve doživljavam snažno, pa zato i muzika mora da bude snažna. Ili sam potpuno tužna ili potpuno srećna, ili sam umorna ili puna manične energije – a tada sam najkreativnija, ali je to opasno za mene. Tada osećam da mogu da napišem neke dobre pesme… ili da slomim neka srca. Ili stolove. Ili čaše.”
Izvor fotografija: http://www.thecampuscompanion.com, http://frenzyspark.com, http://thatswhatsheheard.com, http://www.fashionisingpictures.net, http://galeri.uludagsozluk.com/
Ivana Cvetanović je zavisnica od instant kafe, Interneta i MP3 plejera. U večitom je ratu sa vremenom; zamenjuje dan za noć, kao klinka je bila starmala, a kao odrasla je večita tinejdžerka.
