Ako je neko znao da živi i uzme od života ono najbolje, bez obzira na nedaće sa kojima se susretala, onda je to bila ona…
Frida Kalo (Frida Kahlo) rođena je kao Magdalena Karmen Frida Kalo i Kalderon u roditeljskoj kući u Kohoakanu, tada malom predgrađu Meksika. Njen život počinje i završava se u rodnoj kući, poznatoj kao Plava kuća (La casa azul). Za datum rođenja je navela 17. jul 1910, iako je zapravo rođena 6. jula 1907. Zahtevala je ovu promenu, jer je želela da se datum njenog rođenja podudara sa datumom početka Meksičke revolucije i rađanjem modernog Meksika.
Ono što je obeležilo njen život bila je saobraćajna nesreća koju je doživela u svojoj 18. godini. Vozila se autobusom u Meksiko Sitiju, na koji je naleteo tramvaj. Metalna drška probila joj je abdomen, izašavši kroz vaginu. Kičmeni stub joj je polomljen na tri mesta. Slomljeni su joj i ključna kost, nekoliko rebara i karlica, a desna noga joj je bila polomljena na jedanaest mesta. Noga joj je bila dislocirana i smrvljena. Niko nije mislio da će ostati živa, a kamoli da će ponovo hodati, ali nakon mesec dana u bolnici, puštena je kući. Mesecima zarobljena u gipsanom koritu, Frida je počela da slika u krevetu pomoću specijalnih nogara koje je postavila njena majka. Pomoću ogledala počela je da slika samu sebe što je postalo i njen zaštitni znak. Od otprilike stotinu pedeset dela koja su sačuvana, većina su autoportreti. Kao što je kasnije rekla: “Slikam sebe zato što sam često sama i zato što sebe najbolje poznajem.”
"El venadito"
Da bi ublažila i psihičku i fizičku bol, okrenula se alkoholu, drogama i cigaretama. Njena patnja se videla kroz slike koje su često bile šokantne. Sve što joj se dešavalo, da bi podnela, prenosila je na platno. Ali uprkos svemu lošem što joj se dešavalo u životu, bila je vrlo društvena i zabavna osoba. Volela je da pije tekilu i da peva gostima na ludim zabavama koje je priređivala. Volela je da priča proste viceve i da šokira sve oko sebe. Ljudi su bili zadivljeni njenom lepotom i gde god da je išla, zaustavljali bi je kako bi joj se divili. Muškarci su bili opčinjeni njome i zbog toga je Frida imala brojne skandalozne afere i sa muškarcima i sa ženama.
U avgustu 1929. Frida se udala za Dijega Riveru (Diego Rivera), takođe poznatog slikara. Brak im je bio pun ljubavi i kreativnog podržavanja, ali i afera i skandala. Brzo su se i razveli. Njihov brak je bio poznat kao brak slona i golubice, jer je Dijego bio krupan i debeo, a Frida sitna i vitka. No, uprkos burnom braku, dosta su pomagali jedno drugom. On je njoj pomogao da izgradi svoj prepoznatljiv stil, a i ona je njemu bila najvernija kritičarka i životna ljubav.
Frida je širom sveta bila popularna i cenjena. Kad bi otišla u Francusku pila bi i večerala sa Pikasom (Pablo Picasso) i pojavljivala bi se na naslovnoj strani francuskog “Vogue”-a. U Americi su ljudi voleli njenu lepotu i ono što je radila. U Meksiku, njenoj domovini, imala je mnogo obožavalaca.
Imala je samo jednu izložbu u Meksiku, i to je bilo u proleće 1953. godine. U to vreme zdravlje joj je bilo vrlo loše i lekari su joj preporučili da ne prisustvuje izložbi. Nekoliko minuta nakon što je gostima bilo dopušteno da uđu u galeriju, napolju su se začule sirene. Masa je poludela jer su tu, ispred galerije, bila ambulantna kola praćena motociklima. Iz njih su izneli Fridu na bolničkim nosilima! Fotografi i reporteri su bili šokirani. Smestili su je u krevet nasred galerije. Gomila ljudi je krenula da je pozdravi. Frida je pričala viceve i zabavljala gomilu i pila je celo veče. Izložba je doživela neverovatan uspeh.
"Le due Frida" – jedna od mnogih slika koje su se našle na izložbi, a koje su svedočile o njenom teškom stanju
Te godine kad je bila izložba, Fridi je trebalo da bude amputirana desna noga ispod kolena, usled gangrene. Zbog toga je postala vrlo depresivna i sklona samoubistvu. Nekoliko puta je pokušala da se ubije.
Ova, u svakom pogledu, očaravajuća žena, ostala je poznata ne samo po specifičnim slikama, već i po svojoj neobičnoj pojavi. Vitka i visoka svega 150 cm, nosila je tradicionalnu meksičku nošnju obogaćenu egzotičnim elementima. Imala je veoma izražene, spojene, crne obrve i tanke brčiće koje nije uklanjala.
Frida Kalo, autoportret
Umrla je 13. jula 1954. godine od zapaljenja pluća. Događaj koji se može, a i ne mora, smatrati samoubistvom. Autopsija nikada nije urađena. Njena urna je zajedno sa još mnogim radovima izložena u njenoj rodnoj kući koja je sad pretvorena u muzej.
Poslednje reči koje je zapisala u svoj dnevnik bile su: “Nadam se da je odlazak radostan i da se više nikada neću vratiti.”
Ivana Tomić – za sada je još uvek novinarka u pokušaju, ali bi volela da jednog dana ima uspešnu karijeru. Od kada je postala tetka, šali se da je postala i mudrija. Voli da provodi vreme sa svojom porodicom i kućnim ljubimcima, obožava “Mrak“ film, višnje i Džonija Depa, a posebno uživa da “šeta“ po živcima svojoj najboljoj drugarici Nedi.
