“Iskrena muzika mora prezentovati misli i inspiracije ljudi i vremena. Moji ljudi su Amerikanci, a moje vreme je sada.”
Ime je promenio iz Jakob Geršovic u Džordž Geršvin
Rođen je 26. septembra 1898. godine u Njujorku. Džordž Geršvin (George Gershwin) je napustio školu u 15. godini i počeo da se profesionalno bavi muzikom. Vrlo brzo dobija priznanja za svoj rad. Komponuje džez muziku, operu, klasičnu i popularnu muziku za pozorišta i filmove.
Iako je rođen u ruskoj emigrantskoj porodici, jevrejskog porekla, kao drugo od četvoro dece, počinje da svira klavir i dobija muzičko obrazovanje. Dve godine je tražio učitelja muzike, dok ga nije pronašao. To je bio Čarls Hambicer (Charles Hambitzer), koga je mladi Geršvin očarao: “Imam novog đaka koji će postati neko, ako neće on, ne znam ko hoće. Dečak je genije.” Nakon smrti mentora, počinje da izučava klasičnu muziku kod Rubina Goldmarka (Rubin Goldmark), a avangardnu kod Henrija Kovela (Henry Cowell).
Prvu pesmu objavljuje 1916. godine sa samo 17 godina, pod nazivom “Kad ih želite, ne možete da ih dobijete, kad ih dobijete, ne želite ih” (When You Want ‘Em, You Can’t Get ‘Em, When You’ve Got ‘Em, You Don’t Want ‘Em).
Saradnja sa Badijem de Silvom (Buddy DeSylva) početkom 1920. godine postaje vrlo plodonosna, jer su zajedno napravili eksperimentalnu džez-operu u jednom činu pod nazivom “Plavi ponedeljak” (Blue Monday), koja predstavlja preteču njegove najčuvenije opere “Porgi i Bes” (Porgy and Bess), komponovanu 1935. godine. Za libreto su uzete teme iz života američkih crnaca. Ali, Geršvin nije bio naročito zadovoljan i nazvao je “folk-operom”. Ipak, ovo delo predstavlja najkompleksnije njegovo delo i jedno od najvažnijih dela američke muzike 20. veka.
Ravel o Geršvinu: “Čuo sam za Džordža Geršvina i smatram da je veoma intrigantan.”
Njegovo najpoznatije i najveće delo klasične muzike “Rapsodija u plavom” (Rhapsody in blue) nastaje 1924. godine u saradnji sa Polom Vajtmenom (Paul Whiteman). Iza ove saradnje krije se zanimljiva priča o nastanku same kompozicije. Naime, Pol Vajtmen je zamolio Geršvina da iskomponuje džez numeru koja bi povećala ugled samog žanra. Međutim, on je na to zaboravio, sve dok u novinama nije video da je Vajtmen izjavio da će se na njegovom koncertu naći i jedna Geršvinova kompozicija.
Geršvin potom odlazi u Pariz, da bi učio klasičnu muziku kod tada najpoznatijih francuskih kompozitora i učitelja Moris Ravela (Maurice Ravel) i Nadje Bulanžer (Nadia Boulanger), međutim, oni odbacuju njegove zahteve smatrajući da će mu izučavanje klasične muzike oduzeti jedinstvenost njegovog muzičkog izraza. Kada je Ravel čuo koliko Geršvin zarađuje, rekao mu je: “Ti bi trebalo meni da daješ časove”. A zatim je dodao: “Zašto bi postojao drugorazredni Ravel, kada već postoji prvorazredni Geršvin.”
Dok je bio u Parizu, iskompovao je delo “Amerikanac u Parizu” (An American in Paris), koje postaje sastavni deo repertoara klasičnih koncerata u Evropi i Americi.
Napuštajući Pariz, odlazi u Holivud, gde komponuje za par Brodvejskih predstava i filmskih projekcija.
Godine 1936. komponuje muziku za film “Zaplešimo zajedno” (Shall we dance) u kome glume Džindžer Rodžers (Ginger Rogers) i Fred Asters (Fred Astaire).
Komponujući muziku, zdravlje mu se pogoršava. Ubrzo, doktori otkrivaju da ima tumor mozga od koga i umire u 38. godini života – 11. jula 1937. godine.
“Život je kao džez, najbolji je kad se improvizuje.”
Dobitnik je Pulicerove nagrade (1932. godine). Godine 1970. ulazi u Kuću slavnih kao tekstopisac.
Prethodne tekstove iz serijala “Srećan rođendan” možete pročitati ovde.
Izvori fotografija: bbc.co.uk, cinemagumbo.squarespace.com, broadway.cas.sc.edu, fineartamerica.com
Sofija Balja nema želju ni da prikaže, ni da zapanji, ni da ubedi. Tekstovi će to učiniti.
