Jedan od najvećih psihijatara i psihologa savremenog doba, Karl Gustav Jung (Carl Gustav Jung) rođen je na današnji dan, 1875. godine.
Ovaj ogromni um, začetnik je analitičke psihologije, a predano se, gotovo celog života, bavio proučavanjem medicine, snova, simbola, sinhroniciteta, astrologije, umetnosti i stvaranja, alhemije itd. Ujedno, jedan je od retkih naučnika savremenog doba koji je duboko verovao u Boga, naglašavajući pritom kako on u njega ne veruje, već kako zna da postoji.
“Ne mogu reći za sebe da verujem. Ja znam. Imao sam to iskustvo da budem obuzet nečim što je mnogo jače od mene.”
Rođen je u bogatoj švajcarskoj porodici, sa ocem sveštenikom i majkom koja mu je, po njegovim rečima, obezbedila prva proučavanja duševnih problema, a posebno neuroze i dodira sa onostranim.
Studirao je medicinu, da bi po završetku doktorskih studija radio kao psihijatar u bolnici za mentalne bolesti u Cirihu, gde se prvi put i upoznao sa Frojdom (Sigmund Freud) i njegovim tehnikama psihoanalize. Nakon šest godina ovog prijateljstva, Jung se odvaja od Frojda i njegovih, kasnije često osporavanih, teorija (baziranih u pravcu nagona), koračajući ka spiritualnom u svojim istraživanjima i učenjima, te ubrzo i razvija novi, pomenuti pravac – analitičku psihologiju.
Osnovi Jungove psihologije
Pored ega (koji je u Jungovoj psihologiji istovetan onom u Frojdovoj), on razvija pojam kolektivnog nesvesnog, kao jednog od ključnih pojmova pri nastanku i razvoju ličnosti. Isprva je ovaj pojam smatrao karakterističnim za svaki narod ponaosob, da bi potom, utvrdio postojanje određenih simbola u svim kulturama koji po njegovom mišljenju i predstavljaju suštinu onoga što kolektivno nesvesno jeste. Osim ova dva pojma, za razvoj i formiranje ličnosti značajno je i lično nesvesno koje, uslovno rečeno, predstavlja skladište poriva, frustracija, želja i strahova pojedinca.
Uz ove pojmove, neki od osnovnih u Jungovoj analitičkoj psihologiji bili bi: psihička energija, simboli, kompleksi itd.
“Ko gleda napolje, taj sanja. Ko gleda unutra, otvara oči!”
Kolektivno nesvesno
U Jungovoj psihologiji, kolektivno nesvesno sadrži četiri arhetipa: Jastvo (“pravo ja”), Animus (praslika muškarca u ženi), Animu (praslika žene u muškarcu) i Senka (“unutrašnji đavo”, samodestruktivne energije). U nekim od svojih klasifikacija, on ne bi nužno navodio Senku kao četvrti arhetip, već, ponekad, Personu (“maska” pojedinca).
Po njegovom mišljenju, arhetipovi ukazuju se u snovima, sanjarenjima, slobodnim asocijacijama i to, upravo, preko simbola.
Tipologija ličnosti
U tipologiji ličnosti ovog psihologa, klasifikacija se vrši prema dominantnom stavu (ekstravertni i intravertni tip) i prema dominantnoj psihičkoj funkciji (intuitivni, misaoni, osećajni, senzitivni tip). Kad bi se, pak, uzela psihička funkcija kao kriterijum podele, dobijamo racionalan i iracionalan tip, a iza ove tipologije postoji i ona koja se dobija ukrštanjem funkcije i orijentacije, te dobijamo osam kombinovanih tipova ličnosti.
Pored ove podele, jedna od danas najprihvaćenijih upravo je teorija grčkog lekara Galena (Claudius Galenus) kojom se među tipovima ljudi sreću: kolerici, sangvinici, melahnolici i flegmatici.
Jungova tipologija ličnosti
Jungov sinhronicitet
Interesantan pojam u Jungovoj psihologiji jeste pojam sinhroniciteta, koji je on definisao kao “princip bezuzročne povezanosti”, “smisleno podudaranje u vremenu”. Mnoga od njegovih iskustava i iskustava bliskih ljudi, dovela su ga do zaključka da postoje događaji povezani po značenju, ali ne i uzročno, koje bi, najčešće, pripisali slučajnosti. Pa ipak, ovaj veliki psiholog navodi kako je značajno napraviti razliku između “značenjskih koincidencija” i “bezznačenjskih, slučajnih grupisanja”, te kako ezoterične i istočnjačke filozofije ovu razliku duboko poznaju, dok se u zapadnoj za grupu takvih događaja tek upotrebljava pojam “kauzalnost”.
Od navedena tri nivoa nesvesnog (lično i kolektivno nesvesno, i ego), Jung je smatrao kako sinhroniciteti imaju veze tek sa poslednja dva, upravo zbog toga što je psiha na ovim nivoima neograničena i transpersonalna. Kako je na ličnom nivou čovek upleten u složene socijalne i lične odnose kojima delimično vlada, na druga dva nivoa, odnosi i kompleksi, kako tvrdi, prevazilaze prostor, vreme i uzročnost.
Ovu svoju teoriju, ideju o univerzumu sastavljenom od mnoštva međupovezanosti, Jung je nastojao da raširi među fizičarima, međutim, dobio je naklonost tek Volfanga Pulija (Wolfgang Pauli).
Ilustracije iz ove oblasti najčešće se nalaze u području parapsihologije (telepatija i sl.) i astrologije, zbog čega je ovo učenje posebno nailazilo na osude i skeptična razmatranja.
Iz filma o Jungu i Frojdu "Opasan metod"
Kada je o statusu njegove psihologije danas reč, stanovišta su, jasno, podeljena. U jednoj grupi su oni koji ga smatraju ne psihologom, već okultnim metafizičarem, dok bi drugoj grupi pripadali upravo sledbenici njegove analitičke psihologije. Pa ipak, njegov ključni uticaj nalazi se u širem području kulture, kao inspiracija na poljima književnosti, filma, vizuelnih umetnosti i slično. Poseban uticaj ovog psihologa, oseti se u delima (pre svega) Hesea (Hermann Hesse), Mirča Elijada (Mircea Eliade), Erika Njumana (Eric Neumann) itd.
Njegovo predano proučavanje nesvesnog, simbola, kauzalnosti ostalo je kao jedan od značajnih stepenika pri proučavanju čovekovog bića, a osnovi njegove psihologije u brojnim krugovima prihvaćeniji od učenja njegovog učitelja – Frojda.
Jung nije vrišteći nametao svoje učenje. Rekao je, prosto: “Sihronicitet je uvek prisutna realnost za one koji imaju oči da je vide.”
Dijana Knežević je studentkinja medija i urednica bloga “ViolentlyHappy”. Sklona ignorisanju realnosti, a kad nije u mogućnosti – pisanju o njoj. Neko je rekao i da je sklona suvišnoj racionalizaciji emocija. Ona misli da je to besmislica. Prezire kolotečinu, cenzuru i besporočnost.
