“Opera je jedna od najvažnijih umetničkih formi. Trebalo bi da je svako sluša i ceni. Ona je prelepa i važna diverzija mene.”
Rođen 12. oktobra 1935. u Italiji, Pavaroti (Luciano Pavarotti) nije odmalena znao da li želi da postane pevač. Naime, on se dugo dvoumio da li da postane fudbaler. Međutim, na nagovor svoje majke odlučio je da će izučavati muziku.
U 19. godini počinje ozbiljno da proučava muziku kod Ariga Pola (Arrigo Pola), profesionalnog tenora i odličnog učitelja. Nakon toga, odlazi na takmičenje sa muškim horom, među kojima je bio i njegov otac Fernando, u Vels, gde osvajaju prvo mesto. On je povodom tog takmičenja kasnije izjavio da je to bilo najvažnije iskustvo u njegovom životu i da ga je ono inspirisalo da postane profesionalni pevač.
Da bi izdržavao sebe tokom studija, radio je različite poslove, a neki od njih su: učitelj u školi i prodavac osiguranja. Međutim, tokom tih šest godina studiranja on nije bio zadovoljan kojim putem ide njegova karijera. Naime, on je tokom tih godina učestvovao na samo par recitacija.
Zatim, nakon tih teških godina, doživljava krah na “užasnom” koncertu u gradu Ferara, na kome je pevao i odlučuje da neće više pevati, međutim, nakon nekog vremena se predomišlja i od tada počinje njegova slavna karijera.
“Otvoren sam za sve”
Njegova profesionalna karijera započinje u Italiji 1961. godine. Te iste godine debituje po prvi put internacionalno u Beogradu u operi “Travijata”, Đuzepea Verdija (Giuseppe Verdi). Zatim se angažmani nastavljaju u Beču, Holandiji, Ankari, Španiji… Mladi tenor dobija priznanje na turneji po Australiji. Nakon toga, počinje da peva u Americi. Pevao je u najpoznatijim koncertnim salama i pozorištima na svetu, kao što su Milanska skala i Metropoliten opera.
“Bolji glas, ne znači i bolji pevač. Stoga, muzika za mene predstavlja radost, najsavršeniji način za izražavanje emocija i zbog toga ja želim da doprem do što više ljudi sa muzičkom porukom divne opere.”
Upravo zbog želje da dopre do što više ljudi, on počinje da se učestalo pojavljuje na televiziji preko koncerata ili operskih izvedbi. Na taj način on postaje zvezda, ali ne bez razloga i ne sa muzikom koja se može osporiti.
“Ako decu ne upoznate sa muzikom u njihovom ranom dobu, ja mislim da im oduzimate tu predivnu, fundamentalnu stvar. A to tako mislim, jer smatram da je naš posao jako iskren, i, i da hoćete, vi ne možete da ga izlažirate.”
Dobitnik je više Gremija i njegovi diskovi postaju platinasti, prodati u milion primeraka širom sveta.
Iako se ne može posumnjati u njegov talenat, mnogi su ga kritikovali da je više zabavljač nego izvođač; negodovali su njegovo često menjanje žanrova u muzici, zbog saradnje sa pop zvezdama, kao što su Selin Dion (Celine Dion) i Elton Džon (Elton John).
On je na to odgovorio: “Ljudi imaju pravo da kritikuju”. Samim tim je pokazao dostojanstvenost, i nastavio da radi ono što je i radio.
“Ponekad zvati se Pavaroti i nije uvek prednost.”
Pored toga što je bio veliki pevač, on je bio i humanista. Organizovao je različite koncerte za Decu rata (War Child) i za žrtve ratova u Bosni, Gvatemali, Iraku i na Kosovu. U Bosni je osnovao svoj centar “Pavarotijev muzički centar”, sa namerom da muzičari razvijaju svoje veštine. Godine 1998. Ujedinjene nacije ga proglašavaju Poslanikom mira.
Na oproštajnoj turneji, 2006. godine, dijagnostifikovan mu je rak pankreasa od koga je i preminuo 6. septembra 2007. godine.
Međutim, njegov opus i dalje živi i živeće, sve dok u ljudima bude postojala želja za oplemenjivanjem duše i traganjem za boljim sutra.
Izvori fotografija: bbc.co.uk, nysun.com, blog.pennlive.com
Sofija Balja nema želju ni da prikaže, ni da zapanji, ni da ubedi. Tekstovi će to učiniti.
