Nil Jang (Neil Young), kanadski gitarista, pevač, kompozitor i tekstopisac, smatra se jednim od najvećih umetnika rokenrola. Tokom pet decenija duge muzičke karijere, snimio je 35 albuma. Uvek je prepoznatljiv po snažnim i emotivnim pesmama, duboko ličnim ili politički angažovanim tekstovima. Primljen je u Rokenrol kuću slavnih (Rock’n Roll Hall of Fame) dva puta, kao solista i kao član benda Buffalo Springfield.
Mnogi rok bendovi današnjice navode ga kao uzor: Neil Young nekada i sada
Rođen je u Torontu, 12. novembra 1945. godine. Pošto su mu se roditelji razveli 1960. godine, Nil se sa majkom preselio u Vinipeg. U to vreme je počeo da svira gitaru u nekoliko lokalnih bendova. U jednom klubu u Ontariu 1965. godine, gde je nastupao sa svojim folk-rok bendom The Squires, upoznao se sa gitaristom i pevačem benda The Company, Stivenom Stilsom (Stephen Stills). Par godina kasnije je spakovao sve u kola, i sa basistom benda otišao u Los Anđeles da potraži priliku za muzički uspeh. Tamo je slučajno ponovo sreo Stilsa, koji ga je pozvao da sa njim svira u novom bendu Buffalo Springfield.
Buffalo Springfield, prvi Jangov uspešan bend, svirao je kombinaciju roka, kantrija i ritma i bluza. Posle tri albuma, Jang je na proleće 1968. godine napustio bend, koji će se raspasti godinu dana kasnije, i 1969. objavio prvi solo album. Iste godine je počeo da sarađuje sa članovima benda The Rockets, koji su ubrzo postali njegov prateći bend i promenili ime u Neil Young and the Crazy Horse. Jang se odazvao pozivu starog prijatelja Stilsa, i leta 1969. godine postao je član četvorke Crosby, Stills, Nash and Young, koju su pored Janga i Stilsa činili Dejvid Krozbi (David Crosby) i Grem Neš (Graham Nash). Bend je postao veoma popularan, posebno posle nastupa na Vudstoku, i čak je prozvan “američki Bitlsi”. Jang je, ipak, posle godinu dana napustio bend i nastavio sa solo karijerom.
Istakao se protestnim pesmama, poput “Ohio”, koja je govorila o incidentu na Kent State univerzitetu u maju 1970. godine, kada je policija masakrirala studente-demonstrante. Ovu pesmu je mnogo kasnije ponovo počeo da svira na koncertima posle masakra na trgu Tjenanmen u Kini 1989. godine. Pisao je antiratne pesme, pesme o rasizmu na američkom Jugu (“Southern Man”) i o genocidu koji su evropski kolonizatori u prošlosti izvršili nad starosedeocima američkog kontinenta (“Cortez the Killer”). Jedan je od muzičara koji su 1985. organizovali Farm Aid, dobrotvorni koncert za pomoć siromašnim američkim farmerima.
Uvek se držao dalje od teških droga, ali je iz prve ruke video efekte heroinske zavisnosti na svojim bliskim saradnicima i prijateljima. Pesmu “Needle and the Damage Done” napisao je o gitaristi Crazy Horse, Deniju Vitenu (Danny Whitten). Smrt Vitena, kao i roudija benda CSN&Y, Brusa Berija (Bruce Barry), od prekomerne doze heroina, izuzetno je pogodila Janga, pa je toj temi posvetio ceo album “Tonight’s the Night” (1973).
Ugledni rok magazini “Rolling Stone” i “Village Voice” proglasili su ga za izvođača decenije. Osamdesetih se nakratko pridružio kantri sceni sa bendom The International Harvesters, eksperimentisao sa elektronskom muzikom i okrenuo se bluzu. Nakratko je sa Stilsom oformio duet Stills & Young, a godine 1988. ispunio je obećanje dato Dejvidu Krozbiju da će se ponovo vratiti svom starom bendu CSN&Y ako se Krozbi izbori sa zavisnošću od droge. Iste godine kritikovao je velike korporacije i njihovu komercijalizaciju muzike u pesmi “This Note’s For You”, koju je MTV na izvesno vreme zabranio za prikazivanje, ali koji je ironijom sudbine kasnije izglasan za MTV video godine.
Jang je imao mnogo poštovanja prema novim muzičkim revolucijama – njegov hit iz 1979. “Hey, Hey, My My” bio je oda panku. Početkom devedesetih, zadobio je novu popularnost među mlađom publikom i nadimak “kum grandža”, pošto su ga mnogi bendovi alternativne rok scene, poput Sonic Youth, Dinosaur Jr, Pearl Jam i Radiohead, navodili kao svoj uzor. Neki od njih su i nastupali kao predgrupa na njegovim turnejama, a članovi Pearl Jam su sa njim snimili album “Mirror Ball” – kao prateći bend. Tragična smrt Kurta Kobejna (Kurt Cobain), koji je u oproštajnoj poruci citirao stih iz Jangove pesme “Hey Hey My My” – “Bolje je izgoreti nego izbledeti” (“It’s better to burn out than to fade away”), navela je Janga da Kobejnu posveti album “Sleeps with Angels” (1994). Komponovao je muziku za filmove “Filadelfija” (Philadelphia) i “Mrtav čovek” (Dead Man), a pod pseudonimom Bernard Šejki (Bernard Shakey) režirao je veći broj filmova, uključujući dokumentarce o sopstvenim koncertima.
Jang se celog života nosi sa teškim zdravstvenim problemima. Boluje od epilepsije i dijabetesa, u detinjstvu je preležao polio, a 2005. godine je preživeo moždani udar. Ima troje dece: najstarijeg sina Zika (Zeke) iz dugogodišnje veze sa glumicom Keri Snodgres (Carrie Snodgrass), i sina Bena (Ben) i kćerku Amber (Amber) sa suprugom Pegi (Pegi), sa kojom je u braku od 1978. godine. Kćerka ima epilepsiju, a oba sina mu boluju od cerebralne paralize, a mlađi je težak paraplegičar. Jang i njegova supruga od 1986. godine vode dobrotvorne akustične koncerte, koji se organizuju jednom godišnje za škole za decu obolelu od cerebralne paralize.
Živi u Kaliforniji već četiri decenije, ali ne želi da preuzme američko državljanstvo. I dalje je aktivan i angažovan, kao i uvek. Godine 2005. objavio je album protiv rata u Iraku “Living with War” i zahtevao opoziv predsednika Buša (Bush). Bori se za zaštitu životne sredine i radi na dokumentarnom filmu o razvoju hibridne automobilske tehnologije. Protivi se muzici u obliku mp3 fajlova, smatrajući da takav fajl zadržava samo 5 odsto kvaliteta originalne pesme. Ove godine je pored dva albuma, objavljena u razmaku od nekoliko meseci, objavio i memoare pod naslovom “Waging a Heavy War”.
Izvori fotografija: ultimateclassicrock.com, wjltevansville.com
Ivana Cvetanović je zavisnica od instant kafe, Interneta i MP3 plejera. U večitom je ratu sa vremenom; zamenjuje dan za noć, kao klinka je bila starmala, a kao odrasla je večita tinejdžerka.
