Napuštena od strane svoje majke. Zlostavljana od strane svoga oca. Silovana kao dete. Trudna sa 14 godina. Pokušala samoubistvo kada je izgubila bebu. Ova surova dešavanja slutila su još suroviju budućnost. Sreća pa ona nije mislila tako. Poput feniksa, izdigla se iz pepela i našla svoje mesto pod zvezdama.
Nesrećan početak vodio ju je u srećan život
Opra Vinfri (Oprah Winfrey) je rođena 29. januara 1954. godine u Misisipiju. Odrasla je u siromašnim uslovima, ali i pored svih nedaća uspela je da postane jedna od najslavnijih ličnosti na svetu. I to zbog svog karaktera. Što su je više ismevali i ponižavali, ona je bivala sve odlučnija u nameri da će sebe učiniti uspešnom.
Studirala je u Nešvilu i paralelno radila na istoimenoj televizijskoj stanici. Potom se preselila u Baltimor gde je vodila vesti i bila domaćica emisije. Iako je njen rad bio primećen i veoma uspešan, optimistična Opra želela je nešto više. To je bio razlog da ode u Čikago, što je i učinila 1983. godine.
Sreća prati hrabre
Kada je došla u Čikago, Opra je najpre vodila jutarnju emisiju “A.M. Chikago”. Tada je njen glavni protivnik u terminu bio Fil Donahju (Phil Donahue). Za samo nekoliko meseci otvoren i srdačan stil Opre Vinfri osvojio je sto hiljada gledalaca više, pa je njena emisija sa poslednjeg dospela na prvo mesto po gledanosti.
Posle dve godine boravka u Čikagu, Opra je stvorila neverovatnu mrežu kontakata. Tako je 1985. igrala ulogu Sofije u filmu Stivena Spilberga (Steven Spielberg) “Boja purpura” (The Color Purple) što je imalo značajan uticaj na njenu dalju karijeru. Nominovana je za Oskara za najbolju sporednu žensku ulogu. Potom je 1998. igrala u filmu “Ljubljeni” (Beloved) koji je zasnovan na istoimenom romanu Toni Morison (Toni Morrison), dobitnice Pulicerove nagrade.
U filmu “Ljubljeni”
Može se reći da je udarni trenutak u njenom uspinjanju ka zvezdama bio trenutak stvaranja emisije koju je vodila narednih 25 godina. Naravno, u pitanju je “Šou Opre Vinfri” (The Oprah Winfrey Show). Bio je to najviše rangirani talk show na američkoj televiziji. U njenim emisijama gostovale su zvezde od Majkla Džeksona (Michael Jackson) do Nelsona Mendele (Nelson Mandela). Emisije su prikazivane na 120 kanala koje je pratilo 10 miliona ljudi.
Mada je emisija dobijala kritike da je previše orjentisana ka tabloidnim temama, Opra menja sadržaj, te su direktno uključena socijalna pitanja, pitanja geopolitike, duhovnosti, meditacije…
Poznat je njen doprinos kampanji američkom predsedniku Baraku Obami (Barack Obama). Vode se spekulacije da je upravo njena podrška predsedniku donekle omogućila njegovu pobedu.
Bio je to prvi put da se Opra zalagala za političkog kandidata
Opra smatra da svako treba više pažnje da posveti čitanju. Knjiga nekada pruža odgovor na naizgled nerešiva pitanja. Shodno tome, ona ima i svoj klub knjiga pod nazivom “Oprah’s Book” koji je sastavni deo njenih emisija. Osnivač je i dva magazina.
Kažu da slava i popularnost menjaju čoveka, da postaje sebičniji, sa malo ili bez osećaja za one “ispod” sebe. U Oprinom slučaju nije bilo tako. Koliko je ona veliki filantrop govori činjenica da je ona prva crnkinja rangirana među 50 najvelikodušnijih Amerikanaca. Do 2012. Opra je poklonila 400 miliona dolara u obrazovne svrhe i 400 stipendija za koledž u Atlanti.
Iako je prošla kroz traumatične periode u detinjstvu, kasniji uspeh nadmašio je njena očekivanja. Opra kaže da se ništa ne može smatrati neuspehom ako uživate u procesu njegovog stvaranja. Mislimo o tome!
Aleksandra Miletić studira političke nauke, najveća ljubav joj je porodica koja je motiviše… Okružena je pozitivnim ljudima, i sama je takva, uvek spremna na zabavu i druženje. Volela bi da upozna različite kulture i civilizacije.
