Pjer Ogist Renoar (Pierre-Auguste Renoir) od svoje trinaeste godine slikanjemje zarađivao za život. Rodio se u Limožu, 25. februara 1841. godine, u siromašnoj zanatlijskoj porodici. Njegov prvi posao je bio u jednoj fabrici u Parizu, gde je oslikavao porcelan. Radio je i kao slikar zidnih dekoracija i lepeza. Godine 1862. Renoar upisuje Parisku slikarsku školu i kreće aktivno da slika. Često je ostajao bez slikarskog materijala, ali ga je dobar prijatelj, Frederik Bazil (Frédéric Bazille), dovodio u svoj atelje. Preko dana bi slikali portrete, a uveče bi se sastajali sa Klodom Moneom (Claude Monet) i uz piće bi slikali scene iz boemskog života. Renoar je prve slike prodao 1871. godine zahvaljujući prijatelju i kolekcionaru Durandu Ruelu (Paul Durand-Ruel). Od tog novca, uspeo je sebi da priušti atelje.
"Za mene slika treba da bude prijatna, vesela i lepa! Ima toliko neprijatnih stvari u životu, pa nije potrebno da mi pravimo dodatne"
Renoara smatraju jednim od najistaknutijih impresionista, iako veliki broj njegovih slika ne pripada ovom pravcu. Na impresionističkim slikama, osim svetlosti, istraživao je i pokrete ljudske figure. Težio je da proslavi nesavršenost kao osnovni vid lepote. Njegove jedre, punije dame sa izraženim oblinama odisale su ženstvenošću. Kupačica je jedna od njegovih omiljenih motiva i ima je u svim fazama njegovog stvaralaštva. Jedna od modela mu je bila i kućna pomoćnica Gabrijela. Takođe je slikao i svoju decu, koja zbog specifičnih ljupkih lica spadaju među remek-dela.
Slika "Bal du moulin de la Galette" prodata je za 131 milion dolara
Razvio je vlastiti izraz, karakterističan po svetloružičastim, oker i modrim tonovima, koji od tada postaju dominantni na njegovim platnima i pastelima. Sa Renoarom se promenila i sama ideja impresionizma – sa pejzaža se prešlo na kabaretsku, boemsku i razigranu tematiku. Slika “Izlet” prikazuje francuski “joie de vivere“, opijenost životom, koja je jezgro francuske duše. Prožeta je detaljima i podstiče nas na razmišljanje o vrednosti svakog trenutka u životu. Spisateljica Suzan Vriland (Susan Vreeland) je napisala knjigu na osnovu istoimene slike. Pojedinim likovima je udahnula život i nastavila da priča priču koju je Renoar započeo na svom platnu. Zahvaljujući njoj možemo da se vratimo na kraj XIX veka i da zajedno sa slikarom prošetamo ulicama Pariza.
Slika "Izlet" godinama inspiriše umetnike i one koji vole Renoara
Kada je Renoar bio u poseti kod čuvenog slikara Sezana (Paul Cézanne) na jugu Francuske, zavoleo je svetlost i boje Sredozemlja. Kasnije, u svojoj šezdesetoj godini, podići će modernu kuću za to doba. Tu će sa suprugom i svoja tri sina ostati do kraja života. Stvarao je u blistavoj sredini prepunoj boja. Njegov zastakljeni atelje se nalazio nasred maslinjaka. Renoarova platna iz ovog perioda inspirisana su motivima koji su bili oko njega – mediteransko voće, povrće, ruže koje je gajila njegova supruga, masline…
Imao je problema sa reumatizmom, koji mu je onemogućavao kretanje desne ruke, pa je često slikao četkicom koja je bila vezana za šaku. Kako je bolest napredovala, bio je primoran da koristi kolica, zbog kojih nije mogao da slika klasična platna. Pred kraj svog života počinje da se zanima za skulpturu.
Preminuo je 3. novembra 1919. godine. Renoarova kuća “Kolet” postala je njegov muzej u kom se nalazi originalni nameštaj, skulpture i jedanaest njegovih platna. Ostavio nam je slike koje prikazuju idilični život i savršen sklad koji srećemo samo u snovima.
Izvor fotografija: wikispaces.com, essaseoutras.com, en.wikipedia.org, wordpress.com
Tijana Banović je apsolvent srpske književnosti i jezika. U sebi skriva Petra Pana koji ne želi da odraste, koji bi samo da leti. Za svaki lonac ima odgovarajući poklopac.
