Potpuno nepredvidiv, vrlo kontroverzan, samopopustljiv, Prins (Prince) je takođe ekstremno vešt muzičar, producent i kompozitor, jedan od pravih muzičkih originala osamdesetih.
Afroamerikanac Prins Rodžers Nelson (Prince Rogers Nelson) rođen je u Mineapolisu, Minesota, 7. juna 1958. godine. Majka, džez pevačica, i otac, pijanista i kompozitor, dali su mu ime po bendu u kom je njegov otac svirao (Prince Rogers Band) i to mu je, reklo bi se, odredilo put kojim će kasnije ići. Kada su mu se roditelji razveli, prestao je da svira klavir, ali je već sa sedam godina imitirao na dirkama muziku sa reklama.
Kao tinejdžer, pobegao je od kuće, živeo sa drugom, osnovao bend i sam je naučio da svira bas, bibnjeve i gitaru. Sa 18 je već imao nekoliko demo snimaka, a sa 19 je zaključio odličan ugovor sa Warner Recordsom, gde nije dobio samo šestocifrenu zaradu, već i veliku količinu slobode kao kompozitor, muzičar i producent.
Do 1977. godine Prins je postao najmlađi producent u istoriji Warner Recordsa. Njegov debi “For You” zaradio je više nego što se očekivalo, a na toj ploči je bilo zastupljeno 22 instumenta. Muzika je pokrivala široki spektar stilova od akustike i roka do RnB-a, izgledalo je kao da ne može da se odluči koji je njegov stil, ali Prins je sa svojim tekstovima dobro znao gde pripada. U januaru 1979. okupio je svoje stare muzičare i napravio prvi samostalni šou u Mineapolisu. Paradirajući i šepureći se u uskim pantalonama (ili bez njih), u zebrastom donjem vešu i čizmama na štiklu, postao je začetnik novog stila sa raskošnom i erotičnom koreografijom uz prateće vokale obučene u odela za trku i svojstvenim muzičarima uz sebe.
Albumi su se ređali: "Prince", "Dirty Mind", "1999", "Controversy", "Purple Rain", "Around the World in a Day", "Parade", "Graffiti Bridge" i ostali, a u svakom je objedinjavao neprestano rastuću publiku i utvrdio svoj boravak na Top 10 rang listi MTV-a
Uloga u ovim bendovima, kao i solo muzička karijera prikazane su u poluautobiografskom filmu “Purpurna kiša” (Purple Rain), u kom je prikazan kao osećajan, divalj i zavodljiv i koji ga je zajedno sa istoimenim albumom napravio superzvezdom. Za rekordnu prodaju ovog albuma primio je dve Gremi nagrade i Oskara.
Tokom sledeće decenije, prolazio je ponovo kroz različite muzičke faze, čak je i eksperimentisao sa psihodelijom (psychodelic rock) na albumu “Around the World in a Day”, igrao u filmu koji nije imao dobar uspeh, otvorio svoj studio, otpustio svoj bend Revolution, otvorio klub, pustio kosu, zatim je ošišao i promenio svoje umetničko ime u simbol “O(+>”. Za to vreme, Prins je postao “Kraljevska Misterija” dok nije izašao njegov trostruki CD “Emancipation” (1996), a dve godine kasnije je objavio još dva albuma.
2004. godine Prins se vraća u žižu javnosti nastupom sa Bijonse (Beyoncé) na dodeli Gremi nagrada, izdaje album i kreće na novu uspešnu turneju, a iste godine postaje član Rokenrol Hale Slavnih. Gitarskim solo izvođenjem u pesmi “While My Guitar Gently Weeps” vraća se na tron najboljih svetskih gitarista, na mesto koje mu i pripada.
Poznat kao veliki zavodnik, povezivan je sa mnogim slavnim ženama, iza sebe ima dva braka i sina i u vezi je već pet godina sa pevačicom Brijom Valente (Bria Valente). Možda je najbolja rečenica za kraj o tekstu večitog zavodnika upravo njegov citat: “Ljudi kažu da nosim štikle jer sam nizak. Nosim štikle zato što se ženama to sviđa”.
Ivana Vuković je student ekonomije zaljubljen u pisanje i voli da njeni tekstovi kažu nešto o njoj umesto nje same. Veruje da se psi i mačke mogu pomiriti rečima.
