Enrike Martin Morales (Enrique Martin Morales), kako se ovaj umetnik zapravo zove, važi za jednog od najprivlačnijih muškaraca na svetu, a uz to i vodećeg umetnika hispano sveta. Sve je počelo sa kašikom, objašnjava Kiki (nadimak koji koriste članovi njegove porodice i prijatelji). Ali od Kikija do Rikija Martina (Ricky Martin) bilo je potrebno mnogo godina rada, požrtvovanja, posvećenosti, predanosti, preispitivanja i životnih neuspeha.
Ubrzo je kašiku zamenio mikrofon. Nakon nekoliko godina mladalačke opčinjenosti dečačkim bendom Menudo, 1983. godine i sam postaje jedan od članova. Momci koji čine grupu ubrzo postaju latino senzacija koja nezaustavljivo preleće granice hispanskog sveta. Turneje, obožavaoci, privatni avioni i letovi, brdo novca, i gomila drugih novina koje su obeležile taj period Rikijevog života nisu uspele da ga usreće onako kako je on to zamišljao slušajući bendove poput “REO Speedwagon”, “Journey”, “Led Zeppelin”. Kako je jedino on bio nevin u grupi, ostatak benda je polako počinjao da vrši pritisak na njega. U vatrenom latino svetu sramotno je ukoliko niste “upoznali” devojku, te sa samo 14 godina doživljava svoje prvo seksualno iskustvo.
Još kao dečak, Riki je svojom lepotom pokretao mase devojaka. Ovo je njegova fotografija sa majkom
Put karijere koji prati, 6. januara 1990. godine, nakon samo 13 dana kako je postao punoletan, dovodi ga u Njujork. Trenutak kada je napustio porodicu i rodni San Huan u Portoriku nikada neće zaboraviti. Ali “Velika jabuka” mu nije donela uspeh kojem se nadao, te ubrzo putuje za Meksiko gde nedugo potom postaje glumac u jednom pozorištu. Njegov višestrani dar biva primećen i nagrađen latinoameričkim “Oskarom” – nagradom “El Heraldo”.
Iz pozorišta uplovljava u televizijske vode, te se seli u Los Anđeles, gde glumeći u sapunici “General Hospital” stiče veliku slavu. Sa dva solistička albuma iza sebe, brojnim nastupima u pozorišnim mjuziklima, ulogama u televizijskim serijama i planetarnim uspehom benda Menudo, Riki deluje kao čovek koji je uistinu uspeo, koji ne može preko sopstvenih granica. Ali kraja nema.
Iako gej, Rikijevi nastupi su jedni od najseksepilnijih na planeti
S ponovnim dolaskom u Njujork, 1995. godine, njegova se slava, zahvaljujući singlu “María” i učestvovanju u mjuziklu “Jadnici” (Les Misérables) na Brodveju, gotovo udvostručuje. Album “A medio vivir” prodat je u velikom tiražu. Ali ni to nije vrhunac njegovog profesionalnog uzdizanja, jer sa pesmom “La Copa de la Vida” njegovi latino pokreti, glas i harizma osvajaju ceo svet i donose mu prve “Grammy” nagrade.
A onda 1999. godina! Uspeh o kojem se mislilo da je nedostižan. “Livin’ La Vida Loca” postavila se kao njegova lična himna. Od tog trenutka ime Rikija Martina postaje poznato u svim delovima sveta. Zvuci pesme prenose se poput vetra do najzabačenijih delova planete. Brojne nagrade, intervjui, gostovanja u emisijama, horde obožavalaca, planine novca. A kako se on zapravo osećao?
Pesma “Livin’ La Vida Loca” bila je prva prekretnica njegovog života. Neprestani pritisak koji mu je svet šou-biznisa nametao, nije mu dozvoljavao da odahne i razmisli o svom životu. Nekoliko godina pre toga bio je u strastvenoj vezi sa voditeljem na jednoj radio-stanici. Ali Riki, iako spreman da svetu prizna svoju homoseksualnost, tada doživljava prvu ljubavnu bol. Raskid.
“Da li si zaljubljen, sine?”, pitala ga je majka nakon što ga je videla potpuno rastrojenog. “Da, mama”, odgovorio je. “Da li si zaljubljen u muškarca?”, bilo je sledeće pitanje na koje je on potvrdno odgovorio. “Nema veze. Ja te volim. Ti si moj sin. Dođi, zagrli me”, bilo je sve što je rekla. Iako od početka podržan od svoje porodice, činjenica da su ljudi, pa i vera u koju se bezbroj puta razočarao, homoseksualnost tretirali kao zlo, nije mogla da omogući da se u svojoj koži oseti prijatno.
Tada sa staze profesionalnog prelazi na stazu spiritualnog uzdizanja. Put u Indiju i album “Almas del silencio” doneli su mir i blagostanje u njegov život. Uz pomoć tamošnjih monaha uspeva da pronađe kontrolu i ravnotežu nad svojim životom. Uz molitve i osluškivanje tišine, Riki postaje svestan lepote življenja. Prihvata sebe. Uči o životu, o ljubavi, o Bogu s kojim ponovo izgrađuje odnos.
Iako karijera više nikada nije krenula uzlaznom putanjom, bar ne u toj meri, ulogom svoga života Riki danas naziva saradnju sa mnogim udruženjima koja se bore protiv trgovine decom. Aktivista kakav postaje, nakon katastrofe na Tajlandu, odlazi na lice mesta kako bi koliko-toliko sprečio otmice bespomoćne dece.
Rad sa decom sazreo je u njemu želju za sopstvenim potomcima. Godine 2008. postaje ponosni otac dvojice mališana – Matea (Matteo) i Valentina (Valentino), koje s velikim osmehom na licu naziva “darom od Boga”. Ta ista deca uslovila su njegovo priznanje planeti. Ne želeći da sinove odgaja na lažima, odlučio je da se više ne krije, i svetu prizna dugo potiskivanu činjenicu da voli muškarce. Nakon šokantnog otkrića koje je svet relativno dobro primio, Riki objavljuje svoje memoare “Me”.
Kao pisac, Riki je pokazao odličan talenat!
Danas je Riki, pre svega, požrtvovani otac. Ali pevanje i scenski nastupi nikada nisu okončani. Sa američkom pevačicom Niki Minaž (Nicki Minaj) snimio je reklamnu kampanju “Viva Glam” za sjaj za usne, od čije prodaje novac ide u fondaciju za borbu protiv side. Pored toga, proteklih godinu dana posvetio je Brodveju i ulozi u mjuziklu “Evita”. Zanimljivo da je baš povodom uloge Čea (Che) u ovom mjuziklu, od strane obožavalaca izabran za najprivlačnijeg muškarca na planeti, a u španskoj verziji magazina “People” proglašen je najboljim pevačem za 2012. godinu i njegova figura osvanula je na naslovnici ovog magazina u broju o 50 najlepših ljudi.
Magazin “The Advocate” za koji je Riki snimio jedan foto-sešn
U saradnji sa kreatorkom čileansko-češkog porekla, Dominikom Pstrosovom (Dominika Pstrosová), dizajnirao je kolekciju narukvica od crnog oniksa, koja pomaže da se nivo svesti o dečijim pravima podigne na viši nivo. “Ricky Martin Foundation” iz dana u dan pomaže deci širom sveta.
Osmeh o kojem mnoge devojke još uvek maštaju
U godini koja sledi, Rikija ćemo moći da gledamo kao jednog od žirija u australijskom muzičkom šou “The Voice”.
Izvori fotografija: fantom-xp.com, lilsugar.com, fourthgradenothing.com, kleeklein.com, uulyrics.com, fanpop.com, ohnotheydidn’t.livejournal.com, sociallitelife.com, broadway.com, rickymartinbcn.com
Đole Manić je čovek. A biti čovek nije mala stvar. Više o tome na blogu “DownTown“.
