Od početka svoje sada već četrdeset godina duge karijere, pijanista, pevač, kompozitor i tekstopisac Tom Vejts (Tom Waits) predstavlja kultnu figuru i jednog od najuticajnijih autora savremene popularne muzike. Njegovi zaštitni znaci su melanholične pesme sa elementima bluza, džeza, roka i varijetea, prepoznatljiva pojava i hrapavi, napukli bas vokal za koji je jedan kritičar rekao da zvuči “kao da je natopljen burbonom, ostavljen da visi nekoliko meseci u sušionici mesa, a zatim iznet na ulicu, gde su ga pregazila kola.”
Retko kad se vidi bez šešira, koji je neizostavni deo njegove karakteristične pojave
Rođen je 7. decembra 1942. godine u Pomoni u Kaliforniji, navodno u taksiju koji je bio u pokretu. Sa majčine strane je norveškog, a sa očeve škotsko-irskog porekla. Roditelji su mu bili nastavnici. Otac Džesi Frenk Vejts (Jesse Frank Waits) predavao je španski i imao je običaj da sina vodi na izlete u Meksiko, gde su slušali marijači bendove. Kad mu je bilo deset godina, roditelji su mu se razveli i više nije više viđao oca.
Već kao dete se zainteresovao za muziku. Sam je naučio da svira klavir u kući jednog komšije, a zatim i gitaru. Noću je čuvao papir i olovku pored uzglavlja, kako bi mogao da zapisuje stihove koji bi mu pali na pamet usred noći. U školi je često zabavljao drugove i nastavnike svirajući usnu harmoniku. Sa dvanaest godina je voleo da nosi dedin štap i da sa očevima svojih drugova razgovara kao stariji čovek. “Kad sam bio mlad, želeo sam da budem stariji. Sada kada sam stariji, nisam više tako siguran”, kroz smeh je rekao Vejts u jednom intervjuu od pre par godina.
Kao mladić, stanovao je u jeftinim motelima, povremeno čak i u svom automobilu, i radio kao vratar u jednom noćnom klubu u Los Anđelesu. Stihove svojih prvih pesama napisao je na osnovu delova razgovora koje bi načuo. Svoj prvi album “Closing Time” objavio je kad mu je bilo 24 godine, ali je glasom i pesmama već ostavljao utisak nekoga ko je prošao sito i rešeto. Teme njegovih pesama često su bili životi ljudi sa društvenog dna – pijanaca, beskućnika i prostitutki. Na sceni je voleo da igra ulogu propalice i klošara, uvek u karakterističnom mantilu i sa šeširom.
Dugo vremena je živeo u skladu sa svojim imidžom. “Biti pijanica nije nimalo smešno”, kaže on danas, navodeći da je u jednom trenutku zaista počeo da veruje da u pijanstvu ima nečeg sjajnog i romantičnog, pre nego što je shvatio da mora da prestane sa takvim načinom života.
Prekretnica se desila kada je 1980. na snimanju filma “One From the Heart” upoznao umetnicu Ketlin Brenan (Kathleen Brannan), koja je radila na scenariju filma. Venčali su se samo nekoliko meseci kasnije, avgusta 1980. godine. Njoj je posvetio pesmu “Jersey Girl” (Devojka iz Džerzija). Vejts se sa Ketlin preselio u Santa Rozu i promenio diskografsku kuću, kako bi imao više umetničke slobode. Ketlin je sarađivala sa Tomom na njegovom sledećem albumu, otkrila mu nove muzičke uticaje i navela ga da počne da komponuje eksperimentalniju muziku. U saradnji sa njom je napisao autobiografski mjuzikl “Frank’s Wild Years”, koji je postavljen na scenu 1986. godine.
Uspeo je da se izbori sa alkoholizmom i poslednjih petnaest godina je trezan. Kaže da mu piće ni najmanje ne nedostaje i da je srećan što je preživeo. Priznaje da se kao i mnogi drugi umetnici plašio da će izgubiti kreativnost ako se oslobodi zavisnosti, ali je istovremeno želeo sebi da dokaže da ga piće nije učinilo onim što jeste. Pokazalo se da mu ni treznom ne nedostaje inspiracije. Danas živi u okrugu Sonoma u Kaliforniji sa Ketlin i njihovo troje dece.
Sa životnom saputnicom i saradnicom Ketlin Brenan
Sa svojom prepoznatljivom pojavom, Vejts je dobio uloge u oko trideset filmova, u kojima po pravilu igra alkoholičare, beskućnike ili čudake. Među najistaknutijim ulogama su mu jedna od glavnih uloga u filmu Džima Džarmuša (Jim Jarmush) “Pod udarom zakona” (Down by Law), kao i uloge u filmovima “Kratki rezovi” (Short Cuts) Roberta Altmana (Robert Altman), “Drakula” (Bram Stoker’s Dracula) Frensisa Forda Kopole (Francis Ford Coppola) i u Džarmuševom omnibus filmu “Kafa i cigarete” (Coffee and Cigarettes), u kome mu je partner bio drugi legendarni muzičar, Igi Pop (Iggy Pop). Komponovao je muziku za veći broj filmova, uključujući Kopolin mjuzikl “One From the Heart” i Džarmušev “Noć na zemlji” (Night on Earth), kao i za pozorišne predstave “Crni jahač” (The Black Rider) i “Alisa” (Alice).
Njegove pesme korišćene su u mnogim filmovima i TV serijama, a neki su dobili nazive po njegovim pesmama, poput trilera “More ljubavi” (Sea of Love) u kome njegova istoimena pesma ima ključnu ulogu u radnji. Međutim, ono što Vejts ne podnosi je kada se njegove pesme koriste u reklamama i dobio je nekoliko tužbi protiv kompanija koje su se usudile da to urade bez njegove dozvole.
Nikada nije postao mejnstrim izvođač, što nije ni nameravao, ali su njegove pesme često postajale hitovi u izvođenju drugih muzičara čiji je stil prihvatljiviji za široke mase. Ovo je bio slučaj sa “Jersey Girl” u obradi Brusa Springstina (Bruce Springsteen) i “Downtown Train” u verziji Roda Stjuarta (Rod Stewart). Zanimljivo je da je u drugim zemljama doživeo veći komercijalni uspeh nego u rodnim Sjedinjenim Državama. Objavio je šesnaest studijskih albuma, od kojih je poslednji, “Bad As Me”, izašao 2011. godine, uz dva saundtreka, tri koncertna albuma i sedam kompilacija. Stekao je, ipak, i mejnstrim priznanja, poput dve nagrade Gremi i nominacije za Oskara za najbolju filmsku muziku za “Jedan od srca” (One From the Heart). Godine 2011. je postao član Rokenrol kuće slavnih.
Izvori fotografija: coolalbumreview.com, efm.ba, natmanden.blogspot.com
Ivana Cvetanović je zavisnica od instant kafe, Interneta i MP3 plejera. U večitom je ratu sa vremenom; zamenjuje dan za noć, kao klinka je bila starmala, a kao odrasla je večita tinejdžerka.
