Gledam ja laptop, gleda on mene, pisala bih vam nešto, ali ne znam šta. U stvari, znam, ali kao neću to. U toku su praznici, priča o euforiji, koja meni lično nije ove godine baš bliska, tačnije iz godine u godinu mi je sve dalja, pa kao nije vreme za depresivne teme. Trenutno slušam pesme poput “Gravity” i “Say something” i prosto me obuzelo to neko nepraznično raspoloženje. Stajem na vreme sa ovom pričom da ne bih zvučala kao najgori pesimista, a januar tek počeo.
Hajde svi da se osvrnemo na prethodnu godinu.
Kad ne znam šta ću, ja to radim. Pomislim na sve lepe, one manje lepe i ružne trenutke koje sam preživela u prošloj godini. Klasika, uvek se piše spisak obaveza i želja, gleda se stari, da se vidi koliko smo toga ostvarili, a koliko toga tek treba.
Mnogo novih poznanstava, mnogo propalih, ali lepih, ljubavi, simpatija, veza i vezica iz kojih sam nešto naučila, mnogo hrane, manje treninga, puno suza, ali još više smeha, velikih putovanja, velikih planova za budućnost, novih knjiga, novih saznanja, sve me to čini čovekom, boljim ili lošijim, ali me čini. Zadovoljna sam uglavnom 2013. Naravno, uvek može i mora bolje.
Svaki događaj nas oblikuje na svoj način, bio lep ili ne, svaki iz nas izvuče nešto novo, nešto drugačije, pretvara nas u novu osobu. Nekad je velika promena, a nekad jedva primetna, a onda dođe kraj godine, vreme za matematiku. Sve se to sabira, nema oduzimanja, bežanja, sve si to ti, kombinacija svega u protekloj godini, rezultat se nekome svidi, nekome ne. Ako je dobar, bićeš srećna i težićeš ka tome da i u sledećoj postigneš isti, ako ne i bolji rezultat, a ako ti se rezultat ne svidi, imaš novu priliku, novu godinu, da ispraviš sve što nije valjalo. U oba slučaja nas sve čeka rad, rad i samo rad, ali na sebi. Taj rad nekad bude najlakši, a nekad, bogami, i najteži.
Mislim da je sve to zbog snega. Možda bi da ima snega bilo i veće novogodišnje euforije, a manje pametovanja i razmišljanja. Jedino što me podeća na praznike su Kokakoline (Coca–Cola) i reklame za Grand kafu, sa Draganom Nikolićem i Milenom Dravić. Nije prirodno da u decembru i januaru bude petnaestak stepeni. Kako je vreme poremećeno, tako su i moja osećanja, a primećujem da i mojoj okolini ne prija baš ova vremenska prognoza u januaru.
Sneg?! Neko rekao sneg, gde je? A ne, učinilo mi se
Dosta sam toga za sebe uradila u protekloj godini, ali želim još, želim više. I svaki put poželim sebi i svojim najmilijima zdravlje i ljubav, jer to jeste najbitnije. Kad si zdrav možeš sve, pa i da se zaljubiš, da voliš i da budeš voljena.
Ali mimo tih velikih krupnih “klasika” želja, šta je ono što u sebi pomislimo kada pogledamo kalendar 1. ujutru?! To zna svako za sebe. Ja vam neću reći svoje, ali reći ću vam da treba da terate sebe da želite, da sanjate, da maštate, uvek da vas nešto pokreće, ali da to ne bude neka osoba, nego unutrašnje vi. Neka vaš pokretač budu vaše želje, snovi, ciljevi, jer nije dobro da zavisite od neke osobe, ništa nije večno pa ni mi sami, šta ćete kada te osobe ne bude?! U problemu ste. Dok, s druge strane, niko vam ne može oduzeti ono nešto vaše. Lepo je kad to nešto ostvarite i onda kažete naglas ispunila sam svoj cilj, uspela sam. Sami da budete zaslužni za to, bolji je osećaj. Možda vi to uspete zahvaljujući nekim osobama, ali oni su sporedni likovi, želja mora da potekne iz vas samih. To od srca svima vama želim. Ima zaista istine u onome da ne treba nikad da prestanete da želite, sanjate, maštate, to nas čini čovekom, ja bar u to čvrsto verujem. Neka to bude moja prva želja za sve vas.
Kad se čestita nova godina, svi kažemo srećna Nova godina, a koliko nas zapravo to i pomisli?! Verujem da nikad o tome niste razmišljali, to je postalo više kao fraza, ali kada zastanete i razmislite, koliko je samo važno da imamo i sreću u novoj godini. Moja druga želja za vas.
A treća, kažu, sreća je da odrastete, ali u sebi sačuvate delić deteta, koje ćete aktivirati po potrebi. Sreća je odrasti, a ipak negde ostati dete.
Rekoh sreća?!
Eto, poklopih se sa drugom željom.
Deca mnogo maštaju i sanjaju, tako da se tu prepliće i moja prva želja.
Sve možemo onda obuhvatiti tom rečenicom: “Sreća je odrasti, a ipak ostati dete!” Imajte to na umu.
Sve u svemu, kako sam se nadala, dobro sam se udala i nije toliko pesimističan ovaj tekst. Nije loše za januar i gorepomenutih 15 stepeni.
Srećni božićni i novogodišnji praznici!
Izvor fotografija: webblogs.clarin.com, nadlanu.com
Anđelka Popadić, student prava, dugogodišnji aktivista prve studentske humanitarne fondacije Osmeh na dar. Devojka sa jasnim stavovima koja vrlo često odleti s grane ozbiljnosti u svet mašte. Sa svima se oprašta pisanjem, koliko god da su bili prisutni u zivotu, kada se stave na papir tu i ostaju. Slaba na lepu reč i jos lepša dela, netolerantna na ljudski bezobrazluk. Istinski hedonista i zaljubljenik u putovanja.
