Ljubav, jedna jedinstvena. Jedina koja se deljenjem umnožava. Opijajuća, hipnotišuća. Najveća i neopipljiva. Ima hiljadu i jedan epitet i treba je veličati. Bez ljubavi svi bi mi bili isprazni. Ona ispunjava, inspiriše. Kao šlag na torti je.
Ali, evolucijom svega i svačega, razvojem, industrijalizacijom, trkom za novcem i moći, ljubav je pretrpela ogromne promene. Tako danas imamo jednu situaciju u kojoj se više ne zna ko pije, a ko plaća. Ja i dalje, kao nepopravljivi romantik, verujem u jedan zdrav i čist odnos između dvoje ljudi, odnos koji ne trpi uslove. Ljubav doživljavam kao bezuslovnu i nesebičnu. I samo kao takvu mogu da je pružim i prhvatim. Ali, isto tako, od roze naočara nema vajde, pa tako vidim i totalnu degradizaciju i banalizaciju odnosa među nama.
Koliko uzimaš toliko ne daješ. Čini mi se da je to prvi postulat vođenja ljubavi danas. Dominacije, kombinacije, varijacije, oskudacije… Nazovite kako hoćete, u osnovi svih ovih deklaracija stoje patrljci ljubavi sasečeni u korenu. Puno je razloga za to. Makar ih mi iznalazimo iznova i iznova. Evo, uzeću primer dominacije.
Ljubav ili nešto drugo?
