Najstariji zanat na svetu je ugrožen. Evo kako su deca preuzela posao prostitutkama.
Kad porastem… Ne, oduvek sam VELIKA
I ne tako davno žene su težile ka tome da održe dostojanstvo i postanu dame. Znalo se ko se čime bavi. Postojale su žene koje na svom telu zarađuju i one koje su se, štaviše, i sopstvenim muževima, davale stidno.
Međutim, pad komunizma nije samo doneo neuspehe na političkoj i ekonomskoj sceni, već i u samom moralu. Devojčice su se svele na prvobitan i primitivan pojam čoveka: neumorno pale i žare kratkim i uskim suknjicama, razgolićenim ramenima i petnaesticama iz kineske robne kuće. Situacija je takva dok su vani. A, kod kuće… Kod kuće, dok tata gleda TV, a mama sprema ručak, uvlače se po svojim sobama da se uslikaju kao od majke rođene. Kad se taj deo posla obavi, priključe se na fejs i gledaju čijeg će dečka da otmu.
Ne, vaša šesnaestogodišnja ćerka u 80 odsto slučajeva ne uči. U stvari uči, ali zasigurno to nije deo školskog programa. A, kako smo počeli, možda i postane.
Slike su poslate, sad sledi sastanak. Ne mislim na onaj u parku posle škole dok se još vidi. Ne, ne, to se odavno više ne dešava. Sastanu se one sa momkom, obično starijim i već zauzetim, da dokažu kako su verno pratile čas gimnastike.
“Zaboravljen je miris cvijeća, zaboravljene su dobre knjige”. Nove igračke
U suštini očekuju ljubav, u suštini dobiju šut kartu nakon preznojavanja. Nema veze, dignu ti se one opet na petnaestice i preteraju u puderu, smotaju novog dečka i tako opet u krug.
E, ako su se žene svele na jedino fiziološke potrebe, čini mi se da muškarci još uvek razmišljaju. Takve ti oni ne žene. Zato se te, takozvane “iz pelena skok u tange”, jedino mogu udomiti gde loš glas, koji ih bije, peške ne stiže. Obično to bude na 300 kilometara od rodnog grada. A mamama je žao što im se kćerke udaju toliko daleko. Bolje nek’ se zahvale, čemu god žele, što su se uopšte i udale.
Ta su deca, poput novčanica, prošla kroz svačije ruke. Do desetog čoveka već stižu otrcane, nikakve. Izgažene su bukvalno kao autoput, brane se u virtuelnom svetu od “hejtera”, mržnju koju izazivaju pripisuju ljubomori (‘Alo?!).
Na pitanje: “Šta se to dogodilo?”, ne odgovaram iz straha da mi suština ne umakne. U kom to pravcu 21. vek vodi? Da li smo pravilno shvatili postojanje foto-aparata, interneta, Facebook-a i međuljudskih odnosa? Mislim da i nismo. Promocija sopstvenih tela i jeftina cena tog istog guše kosmički tok.
Par krpica, lokalni klub, štikle i jedan momak za svaki dan u godini. Vreme je za mleko, deca ga u Srbiji koriste za nešto drugo.
Laku noć, odrasla deco.
Elena Ederlezi svakako nije ono što drugi očekuju da bude, još je manje ono što očekuje od sebe same. Student filozofije, pisac, pesnik, siroti pesnik. Velika nezadovoljština, fascinirana Romima, opsednuta modom i kune se da je Niče živ sigurno bi ga smotala.
