Deca se često suočavaju sa užasnim pitanjem “koga više voliš, mamu ili tatu?” koje odrasli postavljaju bezazleno, u šali, kao da ni najmanje nisu svesni koliki haos to izaziva u dečijem srcu i glavi. Dete se trudi da odgovori na pitanje i zaista pokušava da utvrdi koga više voli i pritom se oseća kao na spravama za mučenje. U zagušljivom i čađavom oblaku osećanja krivice, deca obično uspevaju da se sete diplomatskog odgovora “volim i mamu i tatu” a ona koja već imaju iskustva sa ovom torturom obično izverzirano recituju “volim ih podjednako” i ponavljaju to kao roboti, dok užasni, neuki mučitelji insistiraju “ma, nekog sigurno voliš malo više”, dok se dete ne rasplače, ili dok neko ne priskoči u pomoć. Odrasli postavljaju i ostale verzije pitanja metričke dimenzije ljubavi, tipa “koga mama više voli, tebe ili batu” koja deca obično odgovaraju sa “mene” ili “ne znam”. Ono što dečije srce zna, jeste da je potreseno i uznemireno i izloženo nečemu što mu je neprijatno, iako ne razume zašto, a naročito ne razume zašto se odrasli smeju njihovim odgovorima, kao da je to nešto zabavno i smešno.
Dobro se sećam kako sam se osećala kad sam izgovarala “i mamu i tatu volim podjednako”, a kad nisu hteli da odustanu sa svojim agresivnim navaljivanjem da sigurno nekog volim malo više, u očajanju sam smislila kreativan odgovor “najviše volim moju sestru Tanju” koji je uvek izazivao dosta smeha i čuđenja. Još sam i sama bila dete kad sam odlučila da će moja deca biti spremna za ovakve nasrtaje. Naučili su rečenicu “a zašto vi postavljate deci tako glupa pitanja?” i odmah zatim “obratite se mojoj mami”, a na pitanje koga ja više volim, koje mi je ćerka (starije dete) prosledila, odgovorila sam ovako:
“Vi ste različiti, ti i bata. Ne samo zato što ste dečak i devojčica, nego imate različit karakter, različitu energiju, različite osobine i izazivate u meni različita osećanja. Vi ste moja deca i ja vas volim celim bićem, ali na različite načine.” Navela sam i neke primere, a razgovor se proširio na ostale članove porodice i na njihovu prozivku da ja više volim sina. “Ti si prvo dete i tebi su se svi mnogo radovali i baka i deka (moji roditelji) te vole više od bate, jer si devojčica, jer je njima to poznato i blisko, pošto su i oni odgajali devojčicu. Tvoja mlađa baka (tatina majka) te obožava, jer je uvek želela žensko dete, a imala je dečaka, a prabaka i pradeka (tatini baka i deka), više vole batu, zato što im je to poznato i blisko, jer su čuvali tvog tatu kad je bio mali. Ostatak moje familije (tetke i njihove majke) više voli tebe, jer je naša cela familija uglavnom ženska i tako je u užoj i široj porodici više onih kojima si ti omiljena. A to nije fer prema bati, pa sam ja osetljiva na to i pokušavam da napravim ravnotežu, tako što sam malo više na njegovoj strani. Niko od njih nije imao dvoje dece i niko nije čuvao dvoje dece odjednom, pa im je normalno da biraju jedno koje će im biti omiljeno, a ja sam izabrala vas dvoje i vi ste izabrali mene i to je najvažnije. Nije ni bitno ko koga više voli, bitno je da ima ljubavi u ogromnoj količini. I što se više volimo, više se volimo, a kako ko raspoređuje ljubav, nije važno.”
