Možda je ljubav igra, u kojoj možeš da povučeš prave poteze i stekneš prednost. Možda na srcu postoji slavina, koju možeš da odvrneš i zavrneš, da bi propustila samo onoliko osećanja, koliko želiš da uložiš. Možda postoje zaštitne lozinke i zaključani nivoi, koje niko ne može da hakuje, možda ima ljudi koji štite svoje srce od povređivanja, a možda ima i onih koji to rade tako da se od toga osećaju dobro. Možda neko želi da kontroliše sebe, svoja osećanja, nivo svoje posvećenosti, a možda neko to i ume da uradi, a da nije robot.
Ali, to nije za tebe. Saveti da obuzdaš svoje emocije, da se povučeš i razmisliš, da se setiš kako si prošla prošli put i da se zapitaš da li si opet spremna da rizikuješ, ulaze u tvoje uši, ali ne nalaze podršku u tvom umu. Tvoj sistem vrednosti, verovanja i određivanja onoga što ti je potrebno ili onoga što je za tebe rizično i opasno, razlikuje se od onog kojim se služe ljudi sa štitovima.
View this post on Instagram
Ne treba ti zaštita, jer se ne plašiš da budeš povređena. Svesna si da rizikuješ, dozvoljavajući osećanjima da te preplave, jer možda to činiš samo zato što želiš da opet osetiš sve te emocije. Želiš da budeš zaljubljena, iako znaš da je to bolesno i nadrealno stanje, kao pijanstvo, nakon koga neminovno sledi otrežnjenje. I mamurluk. Možda opet grešiš, ali potrebno ti je da pustiš svoje srce da greši. Jer, čemu služi najbolji deo tebe, ako ga čuvaš i nikome ga ne daješ?
Zato daješ svoje srce svima i svemu, bez straha i bez opreza. Samo tako se osećaš živom. Obasipajući ljubavlju sve oko sebe, prodireš kroz zidove i štitove i vidiš ljude onakvima kakvi jesu – uplašeni, nesigurni, poraženi, oštećeni, koristoljubivi, sebični. Žude za onim što im slobodno daješ, a ne znaju kako to da prime, kako da shvate, niti da uzvrate.
Tvoje srce je hrabro i snažno i može da podnese tu bol neuzvraćenosti. To nije tvoj gubitak, to je samo tuga zbog onog što drugi ne mogu i ne usuđuju se. Što ih zarobljava. Tužno je gledati strah.
