Imaš toliko toga da ponudiš, a tvoji pokušaji se najčešće završavaju uzdahom. Možda ćeš jednom sresti nekog ko se neće uplašiti, ko će umeti to da vidi, ko će ti se radovati i biti srećan što te ima u svom životu. Ali dotle, nećeš sedeti u ćošku i braniti svoje srce od osećanja i prepuštanja, samo zato što će se ono što pružaš izliti na nekog kome je to suviše i ko ne zna šta će sa tim. Možda bi tom nekom bilo mnogo lakše kad bi mu postavila zamke i prepreke, kad bi mu pružila igru na ternu koji poznaje, ali tebi je to dosadno. Ti ne igraš igre, ne manipulišeš, ne prikrivaš osećanja, ne praviš se da ti je svejedno i da te je teško osvojiti. Jer tebe osvaja tvoje sopstveno srce, tvoje saosećanje i sposobnost da prodreš do nečijeg bića kroz sve slojeve štitova. A kad tamo dospeš, verovatno nećeš uspeti da biće izvedeš iz mraka, da ga uveriš da nema čega da se plaši i da ga podstakneš da raširi krila, iako samo to želiš. Uvek postoji šansa da možda uspeš u tome, makar malo. Da nekome pokažeš velelepnost odsustva strahova i zidova, da posadiš klicu slobode, koja će se možda primiti, možda čak i porasti i razgranati. Nećeš biti tu da tome svedočiš, ili primiš zasluženu nagradu, ali to nije važno. Tvoje srce je nagrada. Dar. A ko ima dar, dužan je da se njime služi i da ga deli sa drugima. 

Tvoje ratničko srce ne traži odsustvo, ni činove, ono gazi minskim poljima, maršira prašnjavim drumovima i krvari na bojištima. Njemu niko ne zapoveda, ono je samo sebi general i vojnik. Ne traži zaštitu, poštedu, strategiju, ne planira pobede i ne strahuje od poraza. 


Um kaže – to je pogrešno, opet ćeš se povrediti, srce, smatraj da si upozoreno! Srce uzme u obzir upozorenja, zahvali se umu i poruči mu da ne brine. Lomilo se već toliko puta, stari je to borac, veteran. 

Nema nade, kaže um, opet ćeš uzdisati na kraju. I to je u redu, kaže srce, jer šta je alternativa? Ne osećati strast? Ne saosećati? Ne verovati u ljubav? Zaključati se u kavez i pevati o slobodi? 

Tvoje srce mora da daje. Mora da se potroši i isprazni, mora da boluje, da bi se ponovo nadalo, radovalo i verovalo. Jer nije ishod važan, nego ono što se dešava u tvom srcu, dok ga nosi strast. 

Nisi od onih koji biraju da ne osećaju. Tvoje srce je otvoreno i pristupačno. I nikada te ne dovodi u situaciju da se pitaš šta si možda propustila. 

Naslovna fotografija: instagram.com/whiskyouth

Brankica Milošević 

Comments