Da li je vama dovoljno da čujete “biće sve u redu” kad ste u potpunom haosu i nemate nikakvu viziju i perspektivu – jednostavno, ne možete ni da zamislite da će opet jednom biti sve u redu? Uveravanje da će biti bolje, i da će biti sve u redu, utešna su, donekle. Ali, možda je onome ko pati potrebno više od utehe, nešto u šta bi mogao da poveruje, bez zamišljanja onoga što nije u stanju da zamisli. Dakle, umesto utehe, recite ovo:
Razumem te
Time iskazujete poštovanje nečijih osećanja, empatiju sa njim, shvatanje da prolazi kroz težak period i istovremeno govorite toj osobi da nije sama, da nije odsečena, da je bol ljudsko iskustvo, koje je razumljivo i koje je moguće podeliti sa drugima.
Imam poverenja u tebe
Na ovaj način govorite da verujete u snagu i sposbnost osobe da se podigne posle pada, u njenu upornost da se bori u najtežim momentima i hrabrost da sve počne ispočetka. Verujete da će ona naći svoj put i svoje svetlo na kraju tunela, da će se isceliti, sastaviti, osnažiti.
