Ok, shvatila si odmah, jer je logično – razočarana si jer si bila očarana, izneverena si jer si imala nerealna očekivanja. Pitanje je da li imaš prava da se ljutiš i da budeš povređena, zato što neko nije ono što si ti mislila i želela da bude, što si imala standarde koji nisu ispunjeni? Naravno da imaš, niko ne može da ti kaže da nemaš prava da se osećaš kao što se osećaš. Niti iko može da ti kaže da nemaš razloga. Tvoja osećanja su realna i validna i ti imaš sva prava i sve razloge.
Ali. Neko je jednom rekao da je sve ispred “ali” obično sranje. Da vidimo šta je iza. Jer možda ni to nije ništa bolje.
Svaki put kad se oduševiš, možeš da budeš sigurna da te čeka razočaranje, kad prođe euforija. Svaki put kad očekuješ od nekog da ostane na nivou odnosa koji ste uspostavili, možeš da pretpostaviš da će te izneveriti. Prijateljica će se ponašati sebično i sakriti od tebe neke bitne stvari. Možda će ti smuvati momka. Momak će te prevariti. Možda sa tvojom prijateljicom. Šef koji je delovao skroz kul, nagradiće nekog ko mu se uvlači, a tebe će natovariti dodatnim poslom, bez ikakve nagrade. Roditelji će favorizovati tvog brata ili sestru i nikada neće biti zadovoljni onim što uradiš i postigneš. A ti i dalje očekuješ da divne stvari ostanu divne, da ljubav bude jača i veća od svega, da ljudi budu fer, pošteni, korektni, verni, posvećeni – i da istrajavaju u tome, da stalno budu takvi, da ne padaju i ne posustaju, ne zato što je to neki zadatak koji je teško i izazovno ispuniti, pa oni sad treba da se dokažu, nego zato što im je to prirodno, kao disanje. Ah, eto pulsirajuće centralne bolne tačke. Ljudi uglavnom ne ispunjavaju tvoja očekivanja (na koja imaš pravo) i ne uzvraćaju adekvatno tvoja osećanja (na koja imaš pravo) jer nemaju dovoljno ljudskih kvaliteta i vrednosti (koje ti imaš).
