Ništa nisi pogrešila – ni kada si tako snažno volela, ni kada si odlučila da to više ne možeš, jer moraš da spasavaš sebe, da ta ljubav ne bi uništila tvoj život. Uradila si ono što si mogla, onda kada si morala. Ne možeš sve da dovedeš u red, ne još. A ljubav možda nikada nećeš ni moći, ona pripada zakonima entropije (u fizici, to je mera neuređenosti sistema), složena, je, haotična, neuredna, obrušavajuća, pulsirajuća, samoprožimajuća i na svaki način zadivljujuća i zastrašujuća. Nema pravila kojih se možeš držati, nema ničeg racionalnog za šta se možeš uhvatiti, zato je razum tako neubedljiv i jadan u situaciji u kojoj se nalaziš.
Sve što govoriš sebi, ništa ne pomaže. Tvoji ispravni razlozi spasavanja sopstvenog života ne mogu da popune crnu rupu koja je zauzela mesto bivše ljubavi. Ništa ne ublažava bol gubitka, nema anestezije za operaciju na otvorenom srcu, kojom se nadaš da ćeš odstraniti tu ljubav, koja te životno ugrožava. Shvati, prihvati, to je ono što možeš.
I ostani tu, nepokretna, na mestu paklenog iskušenja, preplavljenja žaljenjem i bolom, izložena, ranjiva, luda. Jer toksična ljubav je kao razarajući uragan, koji je protunjao kroz tebe, uopšte i ne možeš da budeš drugačija, osim opustošena. Dovoljno je da preživiš. To je ono što radiš na tom mestu, raspeta poput Isusa na krstu. Ne umireš, za budući oproštaj svih grehova, nego preživljavaš, za buduće prihvatanje svih ljubavi, koje još nisi otkrila, doživela i preživela.
Naslovna fotografija: instagram.com/street_style_paris
Aleksina Đorđević
