Pogrešili ste, žao vam je, izvinili ste se i zamolili za oproštaj. I ništa. Vaše kajanje nije dovoljno. Nema oproštaja. Kako to da prihvatite i prema čemu da se orijentišete u toj situaciji – na zdrav i konstruktivan način.
Pošteno procenite ono što vas je dovelo u tu situaciju
Možda ste imali najbolje namere, ali vam je način bio nespretan i pogrešan, a možda ste stvarno debelo zabrljali, jer ste bili oholi, verovali ste da nećete biti “provaljeni”, ili ste računali na oproštaj. Možda niste ni bili svesni – a možda niste ni sada – da ste nešto pogrešili i ne shvatate stvarno zašto je druga osoba toliko povređena i uvređena, da ne želi ili ne može da pređe preko toga. Šta god da ste uradili, ili niste uradili, prekoračili ste nečije granice, nekoga ste povredili. Ne pokušavajte da prebacite krivicu drugoj osobi (previše je ozbiljno shvatila stvari, preosetljiva je, mnogo drami, ili je prosto jedva čekala neku vašu grešku da vas se reši). Samo razmislite o svakom svom koraku i postupku, bez opravdavanja i izgovora – pošteno procenite svoju grešku.
Prihvatite činjenicu da ne možete da utičete na odluku druge osobe
I kada završite procenu, šta god da ste uvideli, otkrili i shvatili, nema uticaja na drugu osobu. Pokažite poštovanje ovaj put – nemojte prekoračiti granice i dopustite joj da sama donese svoju odluku, da li će vam ipak oprostiti, ili će želeti da se trajno udaljite iz njenog života. Ponesite posledice svojih postupaka. Prihvatite odgovornost. Čak ako i dalje verujete da druga osoba preterano reaguje i da stvar uopšte nije tako strašna, zadržite to uverenje za sebe, jer to je ponižavajuće i znači da ne poštujete tuđa osećanja.
