Mnogi od nas zakleli su se da će se zauvek družiti sa drugaricom sa kojom su u prvom razredu seli u klupu, ali to se uglavnom nije ostvarilo (iako, naravno, ima izuzetaka). Kada smo deca, lako i brzo sklapamo prijateljstva, delimično zbog toga što smo radoznali i iskreni, a delimično i zbog toga što još uvek nismo ni sami formirani i ne znamo tačno šta tražimo i želimo od konekcija sa drugom decom. Stvaramo prijateljstva koja su bazirana na verovanju da su svi dobri, na tadašnjim interesovanjima i na tome ko nam se dopao ili sa kime smo stavljeni u vrstu, i ta prijateljstva vremenom rastu i razvijaju se. Mi stvaramo prisan odnos i prijateljstvo sa nekim sa kim se možda ne bismo združili da smo se upoznali dvadesetak godina kasnije, ali to ne znači da je ono manje važno za nas. Ipak, nakon nekog vremena, mi ćemo odrasti i naći prijatelje sa kojima se kao formirani ljudi bolje razumemo i razići ćemo se sa onima sa kojima se družimo i volimo ceo život. Odnosno, spontano ćemo se polako viđati sve ređe, ali to ne mora da bude fatalno i ne morate se zbog toga osećati loše. Evo šta će se sve dogoditi kada se raziđete sa prijateljem iz detinjstva i zašto je to sasvim u redu.

Prihvatite da se vaše prijateljstvo promenilo

Prvi korak ka puštanju je prihvatanje. Ipak, to što neku situaciju prihvatate – ne znači da se mirite sa njom. Jednostavno, ono što je potrebno je da shvatite realnost situacije u kojoj se vi i vaš prijatelj iz detinjstva nalazite, razumete zašto je to tako, dopustite sebi da prežalite i prihvatite da se takve stvari u životu ponekad dešavaju. Ako se borite i mučite i svaljujete krivicu na sebe ili prijatelja, nećete postići ništa. Takođe, ako niste zadovoljni i ne želite da prihvatite ovu činjenicu, uvek je opcija da sa prijateljem otvoreno razgovarate i kažete kako se osećate.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by FLWHRS (@flwhrs)

Nemojte kriviti sebe, za svaki odnos je potrebno dvoje

Niste vi krivi što se vaše prijateljstvo sa nekime bliži kraju. Za svaki odnos potrebne su dve osobe, i u zajedničkom odnosu vaših je samo 50%, dok je druga polovina u rukama vašeg najboljeg prijatelja. Dakle, ma šta učinili i koliko god mislili da je krivica u vama, shvatite da na svaku vašu akciju, vaš prijatelj zapravo daje svoju reakciju – koja nema nikakve veze sa vama. Kada bismo svi mogli da tako lako utičemo na druge ljude svojim ponašanjem, svi bismo uvek dobili ono što želimo.

To ne znači da ih više uopšte ne volite

Kada se sa nekime razilazite i vaši životi idu u drugim pravcima, to ne mora značiti da se više ne volite. Vi ćete u svom srcu uvek imati ljubavi za svoje prijatelje iz detinjstva, i svaki put kada ih vidite,vratiće vam se taj topli osećaj poznatosti i bliskosti. Biće kao da ste se poslednji put videli juče, a ne pre pola godine, i zato se ne brinite. Ljubav ostaje, čak i kad ljudi odu.

Comments