Pojavljuješ se na nekom partiju, ili društvenom događaju, gde ljudi dolaze prvenstveno zato da sretnu neke druge ljude suprotnog pola. Osećaš se savršeno dobro, jer ti je frizura sjajna, autfit perfektan, osećaš se udobno i seksi istovremeno, prosto imaš zvezdu i to se oseća i primećuje. Razgovaraš sa puno ljudi, uspostavljaš kontakte sa mnogo više ležernosti nego što bi to od sebe očekivala, dobro ti ide. Možeš da komuniciraš sa svima, ali naravno, mali broj je onih sa dovoljno socijalnih veština, inteligencije i duha, sa kojima bi poželela da se malo bolje upoznaš, van skupa na kome se nalaziš. Ipak, jedan momak posebno privlači tvoju pažnju, ocenjuješ ga kao najinteresantnijeg, povremeno uhvatiš njegov pogled. U nekom trenutku, on stoji veoma blizu tebe i sa nekim ljudima priča o temi koja ti je zanimljiva, ali on ti ne prilazi, ne uključuje te u grupu – detektuješ varnice i naboj, ali ništa se ne dešava. Onda se pojavljuje neka žena napadno seksi izgleda, koja se preglasno smeje i deluje ti kao prostakuša i odvaja „komad“ koji si ufiksirala. Potpuna zabuna nastaje u tvojoj glavi i svo tvoje samopouzdanje se ruši, osećaš se poraženo i odbačeno, iako se ništa nije desilo. Ali jeste.
Evo tumačenja – atraktivni i inteligentni muškarci izloženi su bombardovanju signalima koji pozivaju na interakciju. Suprotno od onog što predstavlja generalno ubeđenje, istraživanja pokazuju da žene iniciraju tu interakciju tri puta češće nego muškarci. One to čine telesnim govorom, neverbalnom komunikacijom, gestovima – čitavim svojim telom i ponašanjem one šalju poruku „primeti me, pogledaj me, osmehni mi se, priđi“. Neke žene veoma lako dopuštaju da njihovi nagone emituju i upravljaju ovim signalima, ali veoma je verovatno da će žena, što je inteligentnija, jače kontrolisati i potiskivati baš taj nagon koji bi joj pomogao da uspostavi kontakt sa muškarcem koji joj se sviđa.
