Pre nego što počnemo da razgovaramo o ovome, bitno je da kažemo da preterana privrženost ne može adekvatno da prevede reč clingy, tako da u samom startu imam problem da objasnim na šta, zapravo, mislim. Zato ću se koristiti primerima.
Ne iz svog života, jer zapravo ne poznajem nikog ko ima taj problem, ali sam skoro čula priču o tome kako je jedan partner bio perviše privržen, dakle clingy, drugom, do te mere da je jedini beg iz depresivnih epizoda bio raskid. To je previše tužno čuti. Ne zato što je grehota jer su se rastali, da je trebalo da budu zajedno – bili bi i dalje u vezi, nego zato što su obe osobe u toj vezi mnogo propatile.
Kada otpočnemo vezu, potpuno je normalno da u prvih nekoliko meseci budemo opsednuti partnerom. Tu vam već mogu pričati iz ličnog iskustva. Moje opsesije su kratke, ali su intezivne, tako da zaista mogu da razumem kako nekog ta opsesija u kombinaciji sa aksioznošću i osećajem zapostavljenosti dovodi do momenta u kome postaje upravo to – clingy.
Прикажи ову објаву у апликацији Instagram
Pošto svi imamo prijatelje koji nam se poveravaju i pričaju nam o svojim problemima, tako sam sigurna da smo u jednom momentu svi imali nekog ko nam je pričao o tome koliko je njegov ili njen partner clingy. U smislu – kad god odem na piće sa društvom, ona se ljuti; kad god izađem sa drugaricama imam problem s njim jer on ne shvata da izlazimo samo mi devojke.
Obe ove situacije nekako dovode do iste stvari – partner je ljubomoran. Ali, zapravo, ima više od toga. Ljubomora svakako može da bude razlog ovakvog ponašanja, ali može i ta prejaka, previše intenzivna privrženost partneru. Nije to uvek strah od toga da će partner otići negde i da će nas prevariti. Jer, nisu svi problemi u romantičnim odnosima vezani za prevaru.
Osobe koje osećaju intenzivnu privrženost prema svojim partnerima, zapravo, misle da u pojedinim momentima nisu sposobne same da funkcionišu. Njih pomisao da ih partner ostavlja, pa makar samo nakratko, i da odlazi bez njih, razara. Ljudi koji su clingy su u jednako ozbiljnom problemu kao i onaj prema kome su clingy.
Прикажи ову објаву у апликацији Instagram
U situaciji o kojoj sam slušala – zapravo je patila osoba koja prima svu tu težinu ljubavi. Da, i ta osoba koja je primala ljubav je bila vrlo zaljubljena u svog partnera, ali je izgubila sebe. Kako bi tu clinginess doveli do minimuma, jer je partner koji je bio clingy vidno patio, oni su pokušavali da budu stalno zajedno i da problem guraju pod tepih.
Na taj način ni jedno ni drugo nisu uvideli da njihov odnos ne može tako da funkcioniše i da su samo na neko vreme odložili da razgovaraju o problemu. Međutim, osoba koja je primala tu preveliku količinu ljubavi je prosto želela svoj prostor. I to nema nikakve veze sa ljubavlju, jer su se jednako voleli, ali u tom momentu ta intenzivna privrženost nije mogla da se izleči.
At the end of the day ljubav je ta koja nas dovodi do toga da postanemo previše privrženi, ali je komunikacija nešto što nam u tim momentima nedostaje. Prilično sam sigurna da oni koji postaju clingy nisu “ludi” i sa njima je sve u redu, samo su se previše i prebrzo zaljubili i potrebno je da srede svoje strahove kako ih ne bi projektovali nad svojim partnerima. Nije lako biti clingy, jer čak i sebe time povređujemo.
Naslovna fotografija: instagram.com/lesparisiennesdumonde
Milica Antić
