Sve je počelo sa komadima brenda Vetements, a od koga drugog, pitate se, jasno ne znam, evo boga mi, od koga bi to moglo doći ako ne od Demne. Dakle, Demna Gvasalia još 2015. prvi predstavio ono što poznajemo kao Antwerpen majicu, isečenu po sredini pa ponovo prišivenu čime je i sam logo malo pomeren i nakrivljen. Kakav je Demna zadao kurs, drugi su malo po malo počeli da prate, i ubrzo potom se pojavio Marc Jacobs sa kolekcijom sa sličnim komadima za svoju s SS16 reviju. Za Off-White, Virgil Abloh i istraživao ovu ideju nekoliko sezona, prvo deleći majice pozadi i kreirajući majice sa nejednakim izrezom, nakon čega se za sezonu jessen/zima 2016 udružio sa Shane Gonzales i spajao kontrastne vintage majice. Od tih modnih blago šizofrenih početaka 2015/2016 do danas stvari su se dodatno promenile, to jest zakomplikovale. Modna kriza identiteta je toliko uznapredovala da ne samo što se stvari dele “pola po pola po pola napola”, kao reče neka stara pesma koja mi je upravo pala na pamet, već su počele da se kombinuju u neverovatnim pravcima, od toga da je jedna polovina od jednog materijala ili printa do toga, da je Balenciaga radila komade koji su gore sako dole suknja. Gosha Rubchinsky je za kolekciju proleće/leto 2018 predstavio jakne koje polovinom od teksasa polovinom kao sako, a u svojoj saradnji sa Burberryjem trenč mantile pola krem pola teget. Odatle su isti pravac zapratili i brendovi kao što su Prada, Maison Margiela i drugi, ukratko opšta podeljenost, i ostaje dobro pitanje zašto je i kako do ovoga došlo.
Ako je sudeći po rasponu naše pažnje danas ovo zapravo i deluje kao prilično smislen i izvestan događaj koji se morao pre ili kasnije dogoditi. Stvari nas zainteresuju na svega par sekundi, toliko ima šanse da se nešto “ukači” ili ne ukači, menjamo mišljenja i predomišljamo se i možda je tu srž svega, jer istina je da nam se čas dopada jedno čas drugo i tako u krug.
