Ego predstavlja naše svesno ja, po kome se razlikujemo od drugih – izvor lične moći i sposobnosti da nađemo svoje mesto u društvu. Zahvaljujući egu postavljamo ciljeve, orijentišemo se u odnosu na druge i na ono što želimo da postignemo ili dobijemo. Bez ega, ne bismo mogli da opstanemo u društvu, ne bismo razumeli njegove vrednosti i ne bismo težili samoostvarenju i postignućima.

Zdrav ego nam je životni kompas: da bismo pronašli svoj pravac, on mora da bude snažan, ali usklađen sa dubljim nivoima našeg bića. Naša duša (biće) i svest treba da sarađuju sa egom, a ne da budu u sukobu sa njim. Snažan i zdrav ego odražava naše biće i predstavlja njegovog izaslanika u svetu materijalnih vrednosti.

Kako nastaje ego i zašto ga treba prevazići

Ego se formira između osme i desete godine života, zajedno sa razvojem svesti o tome da se razlikujemo od drugih i da imamo svoju posebnost. Ali ta različitost nastaje pod uticajem obrazaca kojima smo izloženi tokom detinjstva – porodičnih uverenja, društvenih očekivanja, trauma i nagrada.

Zbog toga ne možemo da formiramo ego koji je potpuno nezavisan i slobodan od programiranosti i uslovljenosti. Svako od nas, pre ili kasnije, dolazi u situaciju da mora da prevaziđe ego, koji kao čaura ili zaštitna pokorica prekriva naše izvorno, istinsko ja.

Upravo ta pokorica stvara unutrašnje sukobe i potrebu za samospoznajom i ličnim razvojem.

Šta znači izgraditi zdrav ego

U lični razvoj spada i formiranje zdravog ega i njegovo osnaživanje kroz svest i usklađivanje sa našim istinskim ja. Ono protiv čega se zapravo borimo nije ego kao takav – instrument naših društvenih odnosa i pozicioniranja u svetu – već naslage koje su se „nahvatile“ preko naše suštine.

Te naslage nam zamagljuju istinu o tome ko smo, šta stvarno želimo, čemu težimo, šta nas ispunjava i daje smisao našem životu. Proces građenja sopstvene individualnosti, integrisanja segmenata ličnosti i povezivanja sa svojim bićem jeste proces izgradnje zdravog ega, odnosno njegovog prevazilaženja.

U stanju svesnosti, sposobni smo da prepoznamo trenutke kada nas ego gura i traži potvrdu, hranu i satisfakciju. Tada možemo da odaberemo drugačiju akciju, umesto da dozvolimo egu da nas vodi. Učimo da razlikujemo ono što je blagotvorno za našu dušu od onoga što samo hrani ego, i ponovo uspostavljamo balans narušen unutrašnjim sukobom.

Sukob ega i duše: Zašto toliko boli

Ovo je bolan proces, jer ljudi najčešće uče kroz bol. Ego traži satisfakciju i osvetu u situacijama u kojima smo izazvani, izdani ili duboko povređeni, dok duša traži mir, prihvatanje i oproštaj.

Postići balans i vratiti emotivnu i duševnu ravnotežu u sukobu ega i duše jedno je od najbolnijih iskustava – i ne dešava se samo jednom u životu. Te situacije se ponavljaju sve dok svoje lekcije ne savladamo u najvećoj meri.

Ako želiš da bolje razumeš kako ego sabotira naše odluke i odnose, pročitaj i tekst o zamkama ega u koje i najsvesniji upadaju.

Kroz veliku duševnu bol možemo da prevaziđemo ego, da odbacimo njegova potraživanja i spoznamo dublje istine o sebi i drugima: svoje prave motive, želje i potrebe, koje nismo mogli da vidimo dok je ego upravljao našim reakcijama.

Tada naše pravo ja počinje da se pomalja ispod pokorice ega. Naše biće se rađa kroz bol i katarzu – jer to je ljudski način rađanja, i telesnog i duhovnog.

Kako prevazići ego u praksi

Da bismo olakšali ovaj proces i ubrzali „slamanje“ ega, u terapiji se koristi tehnika u kojoj osoba, pod vođstvom terapeuta, sebi postavlja pitanje „Ko sam ja?“ sve dok ne dođe u poziciju da više nema nikakav odgovor na to pitanje.

Kada ponestane odgovora, prestaje identifikacija sa egom i biće preuzima vođstvo. Tada počinjemo da osećamo razliku između onoga što jesmo u suštini i uloga, etiketa i identiteta koje je ego izgradio.

Patnja je u tom procesu često neophodna – sve dok ne shvatimo da nije. Kada shvatimo da nismo ono što smo mislili da jesmo, shvatamo i da nismo ni bol koju proživljavamo. Prestajemo da se izjednačavamo sa patnjom i dobijamo prostor da gradimo zdrav ego, koji zrači unutrašnjim sjajem našeg bića.

Kroz takav ego u stanju smo da osetimo moć postojanja, istinski smisao i lepotu življenja.

Da niste propatili to što jeste, ne biste imali dubinu kao ljudsko biće, ne bi u vama bilo skromnosti ni saosećanja. Sada ne biste čitali ove reči. Patnja razbija oklop ega i tako dolazi do tačke kada služi svojoj svrsi. Patnja je nužna dok ne shvatite njenu bespotrebnost. – Ekart Tol

Njegova životna priča je primer: pre nego što je postao duhovni učitelj, bio je duboko nesrećan i depresivan, dok nije poželeo da okonča agoniju. U trenutku najvećeg očaja zapitao se ko je to u njemu ko ne može da podnese život i koga želi da „eliminiše“. Sa tim osećanjem izdvojenosti od ega, koji je bio u smrtonosnom sukobu sa njegovim bićem, uronio je u osećanje blaženstva i krenuo putem svesti i prosvetljenja.

Zanimaće te i: Znaci da vam ego sabotira sposobnost da volite

Izvor fotografija: The Vault Stock

Autor: Brankica Milošević