Ego predstavlja naše svesno ja, po kome se razlikujemo od drugih, izvor naše lične moći i sposobnosti da nađemo svoje mesto u društvu, da postavimo ciljeve, da se orijentišemo u odnosu na druge i na ono što želimo da postignemo ili dobijemo. Bez ega, ne bismo mogli da opstanemo u društvu, ne bismo razumeli njegove vrednosti i ne bismo težili samoostvarenju i postignućima – zauzimanju pozicije koja nam odgovara i koja čini naš život validnim, vrednim, smislenim. Ego nam je životni kompas, a da bismo pronašli svoj pravac, on mora da bude zdrav i snažan, da zrači skladom koji dolazi sa dubljih nivoa našeg bića – naša duša (biće) i svest treba da sarađuje sa egom i da ne bude u sukobu sa njim. Snažan i zdrav ego odražava naše biće, predstavlja njegovog izaslanika u svetu materijalnih vrednosti.
Ego se formira između osme i desete godine života, zajedno sa razvojem svesnosti o tome da se razlikujemo od ostalih, da imamo svoju posebnost. Ali ta različitost nastaje pod uticajem raznih obrazaca kojima smo izloženi tokom detinjstva i mi ne možemo da formirmo ego koji je nezavistan i slobodan od programiranosti i uslovljenosti. Zato svako od nas mora da prevaziđe svoj ego, koji kao nekakva čaura, zaštitna pokorica, izolacija prekriva naše izvorno, istinsko ja – to stvara unutrašnje sukobe i potrebu za samospoznajom i ličnim razvojem.
