Šta se najčešće dešava u odnosima sa decom, kad ne preuzimamo u potpunosti odgovornost za svoju roditeljsku moć?
Mi znamo koje su odgovornosti deteta i pozivamo ih da ih ispuni – ono treba da izvršava svoje obaveze (škola, domaći zadaci, nameštanje kreveta), da ispunjava obećanja (da nam u nečemu pomogne, da isključi kompjuter u dogovoreno vreme), da nas ne laže i ne prikriva ako mu se dešava nešto u školi, da bismo mogli da reagujemo na vreme i da mu pomognemo. Ali, da bismo naučili dete da nosi ove jednostavne odgovornosti, mi moramo da budemo sposobni da nosimo odgovornost za sebe, a to pre svega znači za svoja osećanja.
Odgovoran roditelj koji praktikuje ravnopravno dostojanstvo u situaciji kada je ljut na dete, neće mu izazivati osećaj krivice porukom “Eto šta si uradio, ti si kriv za moj bes”, već će preuzeti odgovornost za svoja osećanja – pokazaće ljutnju i argumentovaće je. “To što si uradio (ili nisi uradio) me je naljutilo, zato što očekujem da poštuješ ono što ti kažem da uradiš (ili ne uradiš)…”
Roditelj na taj način zauzima ravnopravan stav – iznosi šta ima, ne obrušava se na dete preteći kaznama, ne natura mu emotivni teret, samo ga poziva da iznese svoje argumente, da kaže šta ima. Dete će se u ovoj situaciji obično izviniti, reći će da je zaboravilo, jer se zaigralo (nešto drugo mu je bilo važnije) i onda sledi poravnanje – roditelj može da ponudi nešto drugo što dete može da uradi, a to često učini i samo dete, koje se u ovakvim situacijama ne oseća sputano i poniženo, nego pozvano da nešto učini da popravi grešku.
Dete koje odrasta uz roditelje koji prate dinamiku njegovog razvoja i koji mu polako prepuštaju odgovornosti koje ono samo može da nosi, u tinejdžerskom uzrastu odlikuje se samostalnošću u svim bitnim oblastima svog života – ono preuzima odgovonost za to da se probudi na vreme za školu, da spakuje svoje stvari, spremi šta će da obuče, da završi svoje školske obaveze, bira svoja prijateljstva, neguje sopstvena interesovanja i upravlja svojim vremenom – da zna koliko mu treba da se naspava, da li će ostati duže budno, s obzirom na sutrašnje obaveze, kada će učiti, kada se opuštati… Ono je spremno za izazove koji su pred njim i samo procenjuje da li da u nekoj situaciji rizikuje, da se upusti u neko iskustvo, ili da ga izbegne.
