Saznaj da li umeš da uživaš u malim radostima na pravi način

#BFFOREO FOTO-KONKURS: Budi zvezda modnog editorijala sa svojom najboljom drugaricom i osvojite LUNA play plus!

Ovaj puder možeš nabaviti u svakoj drogeriji – a koriste ga i poznate dame! Pronađi svoju nijansu!

We love: Čuveni Crushed Lip Color ruževi brenda Bobbi Brown stižu i kod nas!

Detaljan vodič za odabir pudera prema tipu kože – koji će ti savršeno odgovarati!

Vodič kroz modele cipela koje će savršeno pratiti tvoje autfite tokom cele letnje sezone

Testirali smo omiljene beauty proizvode Sare Jo! Ovo su naši utisci (VIDEO)

Kućna metoda uklanjanja neželjenih dlačica koju još nisi isprobala – a koja zaista radi!

Da li si spremna za leto? Ovakav način ishrane pomaže da ubrzaš svoj metabolizam do maksimuma!

Beauty trendovi 2018: Copy paste ili ostati svoja?

Šta je to “ravnopravno dostojanstvo” u odnosu sa decom

Šta je to “ravnopravno dostojanstvo” u odnosu sa decom

2/3

Šta se najčešće dešava u odnosima sa decom, kad ne preuzimamo u potpunosti odgovornost za svoju roditeljsku moć?

Mi znamo koje su odgovornosti deteta i pozivamo ih da ih ispuni – ono treba da izvršava svoje obaveze (škola, domaći zadaci, nameštanje kreveta), da ispunjava obećanja (da nam u nečemu pomogne, da isključi kompjuter u dogovoreno vreme), da nas ne laže i ne prikriva ako mu se dešava nešto u školi, da bismo mogli da reagujemo na vreme i da mu pomognemo. Ali, da bismo naučili dete da nosi ove jednostavne odgovornosti, mi moramo da budemo sposobni da nosimo odgovornost za sebe, a to pre svega znači za svoja osećanja.
Odgovoran roditelj koji praktikuje ravnopravno dostojanstvo u situaciji kada je ljut na dete, neće mu izazivati osećaj krivice porukom “Eto šta si uradio, ti si kriv za moj bes”, već će preuzeti odgovornost za svoja osećanja – pokazaće ljutnju i argumentovaće je. “To što si uradio (ili nisi uradio) me je naljutilo, zato što očekujem da poštuješ ono što ti kažem da uradiš (ili ne uradiš)…”

 

Roditelj na taj način zauzima ravnopravan stav – iznosi šta ima, ne obrušava se na dete preteći kaznama, ne natura mu emotivni teret, samo ga poziva da iznese svoje argumente, da kaže šta ima. Dete će se u ovoj situaciji obično izviniti, reći će da je zaboravilo, jer se zaigralo (nešto drugo mu je bilo važnije) i onda sledi poravnanje – roditelj može da ponudi nešto drugo što dete može da uradi, a to često učini i samo dete, koje se u ovakvim situacijama ne oseća sputano i poniženo, nego pozvano da nešto učini da popravi grešku.
Dete koje odrasta uz roditelje koji prate dinamiku njegovog razvoja i koji mu polako prepuštaju odgovornosti koje ono samo može da nosi, u tinejdžerskom uzrastu odlikuje se samostalnošću u svim bitnim oblastima svog života – ono preuzima odgovonost za to da se probudi na vreme za školu, da spakuje svoje stvari, spremi šta će da obuče, da završi svoje školske obaveze, bira svoja prijateljstva, neguje sopstvena interesovanja i upravlja svojim vremenom – da zna koliko mu treba da se naspava, da li će ostati duže budno, s obzirom na sutrašnje obaveze, kada će učiti, kada se opuštati… Ono je spremno za izazove koji su pred njim i samo procenjuje da li da u nekoj situaciji rizikuje, da se upusti u neko iskustvo, ili da ga izbegne.

Editors choice