Mnogo puta čujemo preporuke o tome da je neophodno da volimo sebe, da prema sebi budemo velikodušni i nežni, da sebi oprostimo – da je to neophodno da bismo otkrili izvor ljubavi u sebi i da bismo mogli da imamo zdrave i ispunjavajuće ljubavne odnose sa drugima. I onda se mučimo sa zavoljevanjem sebe, mešamo samoljubav sa samoljubljem, držanjem do sebe, pokazivanjem drugima gde im je mesto, budnim čuvanjem sopstvenih granica. I promašujemo suštinu, mučimo se sa osećanjem krivice, sa strahom, besom, zbog toga što nam je teško da prevaziđemo osećanje krivice, strah i bes. Evo nekih najvažnijih smernica, prema Banu Sekendur (“intuitivni coach za posao i život”).
Voleti sebe, znači:
Odabrati sebe, čak i ako to znači uznemiriti druge, zameriti im se i izgubiti popularnost – kao recimo, kad odeš sa neke žurke ili skupa, jer ti se spava, ili ti je užasno dosasdno i gubiš svoje dragoceno vreme.
Izgovoriti i izraziti svoju istinu, umesto da progutamo reči koje tačno izražavaju ono što stvarno osećamo, mislimo ili želimo da uradimo. To je svaka ona situacija u kojoj smo slagali ili ublažili ono što stvarno osećamo i mislimo, u želji da poštedimo drugu osobu, da je ne povredimo. Posle toga se nikada nismo osećali nikako drugačije, nego kao izdajica i lažov. Poštedeti sebe tog osećanja – da smo izdajica i lažov – čin je ljubavi prema sebi.
Pružiti svom telu svu udobnost, negu, aktivnost, hranu, odmor koji su mu potrebni.
Nositi odeću u kojoj se dobro osećamo i koja odgovara našoj ličnosti (ili makar samo našem trenutnom raspoloženju), umesto da pratimo modu i nastojimo da budemo in i da izborom brendova pokažemo da smo imućni i na visokoj nozi.
Stvoriti sebi život koji volimo, ispunjen, udoban i prijatan dok smo sami – umesto da čekamo da se pojavi idealan partner, kako bismo gradili život sa njim. Dužni smo da budemo sami sebi partner i da živimo svoj život onako kako nama najviše odgovara.
