Poslala si mu jedan SMS i smatraš da je to dovoljan dokaz ljubavi? Svaki naredni gest ti predstavlja veliki napor? Dušo, zbog ljubavi su ratovi vođeni. Ti si u stvari umislila da je to ono pravo. Za početak bi trebalo da uvidiš razliku između naleta strasti i one velike prave ljubavi.
Emotivne duše razumeju o čemu pričam. Koliko ste samo plakale, nervirale se, zapostavljale obaveze i prijatelje zato što vas tamo neki bezosećajni skot nervirao? Moram priznati da ne bih ni mogla napamet da nabrojim koliko sam se puta našla u takvoj situaciji. To su trenuci kada zavidim osobama koje nemaju “čip za zaljubljivanje“. Emotivna inteligencija ravna nuli i nema nikakvih problema. Manje briga, manje i glava boli.
Nauči me šta je prava ljubav
I tako ja sebe uhvatim kako kukam i ispovedam se drugarici koja me bledo gleda i nakon sat vremena mog histerisanja me pita: “Gde si kupila tu bluzu? Baš je dobra.” Kontam da bih bolje prošla da sam pričala sa zidom. “Ja ne razumem kako možete da se nervirate oko gluposti? Ako mi se ne javi, potpuno nebitno. Stavljam tačku na našu kvazivezu i idem dalje. Nije jedini. Pa nisam plakala ni kad sam obnavljala godinu na faksu, tako da mi ne pada na pamet da se nerviram oko tamo nekog nebitnog lika.” “Milice, bila si u vezi dve godine. Da li je moguće da i ne pomisliš na bivšeg?“ “Pa ne. Sa razlogom ima titulu – bivši.” Šta reći? Uvek je bila flegma.
Sa druge strane imamo ekstremne slučajeve nepopravljivih romantika. Zamislite – moj ortak je bio u ljubavnom zanosu čitavih pet dana! Moram priznati da me je pozitivno iznenadio s obzirom da sam mu (poznavajući ga) dala fore tri dana. Prevazišao je samog sebe. Dakle, to je bila jedna njegova ozbiljnija ljubavna priča. Dva dana zajedno, treći dan raskid, četvrti dan faza oporavka i peti je povratak normalnom životu. Sledećeg vikenda je već nova ljubav bila u igri. “Ja sam emotivac”, kaže on meni. “Toliko da se zaljubljuješ svake nedelje? Imaš više propalih veza nego što imaš godina. Zbog čega nisi sad poveo Sanju sa sobom?“
“Ma nismo se čuli. Nemam pojma gde je. I samo mi ona ovde fali da me smara. Videćemo se kasnije po gradu.” Hm… kaže emotivac. Svaka naša diskusija na tu temu se tada završila.
Ostavila sam momka sa velikim srcem da na miru eksira svoj treći špricer dok mu je nazovi devojka ko zna gde i ko zna sa kim. Opušteno, to je ljubav.
Ponekad se pitam se da li sam u stvari ja emotivno nezrela? Koja je definicija ljubavi? Da li je bolje ceo život proživeti bez većih emotivnih trzavica? Da li su srećniji oni koji nikada nisu doživeli veliku i pravu ljubav?
Oseti dodir ljubavi
U nekim trenucima je možda bolje umesto srca imati “kamen“ i pustiti da te vodi mozak, a ne emocije. Verujem da sve ima svoje prednosti i mane.
Summa summarum, život je ipak privilegija samim tim što nema svako šansu da oseti suze, sreću, strah, uzbuđenje. Ne treba bezrezervno čuvati emocije za neke bolje dane koji možda neće ni doći, zato što zapravo život čine trenuci koji oduzimaju dah.
“Najviše smo živi kada smo u ljubavi.“ (John Updike)
Jelena Rajković, novinar po profesiji. Večiti optimista i emotivac. Početak dana ne može da zamisli bez šoljice kafe i dobre muzike.
