Tako su počela manje-više svačija iskustva. Grubi dečaci koji ne znaju kako da pokažu naklonost i zbunjene devojčice koje ne znaju čime su zaslužile takvu vrstu ophođenja nalaze se na početku svojih međusobnih odnosa. Muškarci još u ranim godinama pokušavaju da sakriju emocije prvenstveno jer misle da će ih to učiniti slabima, ne shvataju da je upravo suprotno. Oni su zveri, zaštitnici, kako, pobogu, da kažu neku lepu reč devojci? Počupaće je za kosu, možda čak i udariti jer je to njihov način.
A, onda, odjednom odrastu. Još uvek je na njima isti detinji izraz lica, pomalo nezreo. Ipak, počinju da shvataju veze. Prva, druga, treća… Pomalo traljavo, ali vreme ih uči kako se postupa prema ženama. Naravno, sve zavisi od pojedinca, muškarci se međusobno razlikuju. Ali i žene se razlikuju i baš zato su te razlike između pripadnika jačijeg pola i važne. Uvek će za nekoga postojati neko ko mu odgovara, njegova druga polovina.
Upravo zbog svega toga je romantika relativna stvar. Svako ima svoj način da pokaže ljubav, naklonost i poštovanje. Mnogo puta uradimo nešto mahinalno, nagonski, a za drugu osobu to predstavlja ogroman znak pažnje. Romantika nema definiciju, ona je u svima nama. Za nekoga ona znači lepu večeru uz sveće, ruže za bitne datume, prosidbu iz snova… Ipak, za većinu znači znak pažnje; da se vaš muškarac seti vašeg rođendana, nekih datuma, da se seti vas u trenucima koji su vama važni. A ja mislim da je svaki muškarac koji voli, bar ponekad romantičan. Sasvim je normalno da vam, kada vam je do nekoga stalo, on bude bitniji od vas samih. Uradićete sve samo da se ta osoba oseća dobro pored vas, da se oseća važnom. Romantika je, dakle, upravo ta slatka, poljupcima protkana ljubav.
Sara Hadžić je veliki zaljubljenik u književnost, prirodu i druženje. Uživa u dugim šetnjama po plaži i prelepim zalascima sunca. Užasno je romantična i nada se da će jednog dana upoznati svoju srodnu dušu. Iskrena, komunikativna, otvorena, tvrdoglava. Obožava da piše, čita, voli muziku – pored porodice i prijatelja te tri stvari je apsolutno karakterišu. Vodi se parolom “Bolje da uradiš nešto pa da se kaješ, nego da ne uradiš ništa”.