Mentalna bolest ne mora uvek biti prepoznata, i sama osoba može biti sasvim nesvesna da je ima. Posebno teško je dijagnostikovati osobe sa visoko funkcionalnom depresijom – baš zbog te funkcionalnosti. To je osoba koja će sve obavljati kako treba, odraditi svoj posao, posvetiti vreme deci, partneru, prijateljima, sebi, biti aktivna na društvenim mrežama. Sve deluje kao da je sasvim ok. No ipak, osoba sa depresijom je duboko nesrećna iako simptomi nisu toliko primetni.
To su one osobe za koje nikada ne biste pomislili da su depresivne, koje nemaju te tipične depresivne faze kada je funkcionalnost smanjena, koje se osmehuju i naizgled žive najnormalnijim životom.
View this post on Instagram
Stvar je u tome što se ova depresija ne uklapa u sliku koju smo izgradili o mentalnim bolestima. Pre svega zato što su mentalne bolesti i dalje tabu na našem podneblju, pa ako se ne ponašaš na određeni način – tako da je očigledno da nešto nije u redu – onda je sa tobom sve u redu. Problemi se guraju pod tepih, pogotovo mentalni problemi. I onda za rezultat imamo pregršt osoba koje ne znaju ni da prepoznaju simptome, koje izbegavaju odlazak na terapiju i dijagnozu, zato što se smatra da ništa na svetu nije gore od F dijagnoze.
Ljudi koji boluju od visoko funkcionalne depresije nose masku. Prikrivaju svoja osećanja, enorman trud ulažu u to da ubede druge i sebe da nemaju nikakav problem. I često to rade veoma uspešno.
No, i pored toga ova vrsta depresije ima određene simptome koje ne možete sakriti sami od seme, ako se zaista preispitate.
Osećaj beznađa. Radite sve što radite i inače, ali u tome ne nalazite nikakav užitak. Hobiji koje ste imali vas više ne čine srećnim, niste srećni na poslu, sa partnerom, u odnosu sa decom. Naravno, nezadovoljnstvo ne mora biti u svim sferama života, ali ono preovladava. Osećate da nema svrhe da radite to što radite.
Ne želite da budete teret. Ne delite svoja osećanja, tu svoju mračnu stranu, zato što ne želite druge da opterećujete, smatrate da ste sami u svojoj patnji, da vas niko ne može razumeti. I to ne može biti dalje od istine, jer postoji mnogo osoba koje prolazi kroz isto što i vi. Ako nemate osobe u vašoj bližoj okolini kojima biste mogli da se obratite za pomoć, probajte to da uradite online, a pre svega toga obavezno počnite sa psihoterapijom.
Pravite se da je sve u redu. A ništa nije u redu. Obavljate sve zadatke automatski, sve vam je “ravno”, a spolja izgleda kao da ste srećna osoba.
Suicidne misli. Svi prethodni simptomi su alarm za uzbunu, a suicidne misli najviše. Nemojte dozvoliti da se gomilaju, odmah se obratite psihijatru i/ili psihoterapeutu.
Promene u apetitu. Depresija se može odraziti i na vaš apetit. Pojedini se prejedaju kako bi zatrpali svoje emocije, a drugi ga sasvim izgube i nemaju nikakvu volju za hranom.
Zloupotreba alkohola i narkotika. Zapitajte se da li imate problem ako morate svaki dan da popijete čašu piva i šta je to od čega bežite. Isto je i sa narkoticima. Ovakve supstance se upotrebljavaju kada vam se ne dopada vaša realnost i želite da od nje pobegnete.
View this post on Instagram
Imate problema sa fokusom. Primećujete da sada ne možete da uradite ono što ste nekada radili bez poteškoća. Nikako ne možete da se skoncentrišete i to traje već duže vreme, a ne postoji očigledan uzrok zašto se to dešava.
Udaljili ste se od bliskih osoba. Ne želite više da se viđate sa dragim osobama, izbegavate druženja i duboke razgovore, odlažete viđenja i tvrdite da je sve u redu.
Vi najbolje znate kako se osećate. I znajte da sve što osećate je sasvim normalno i validno. Niste sami, kako god da se osećate neko je kroz to prošao i neko će vas razumeti. A, verujte, sa depresijom se bori znatno više ljudi nego što mislite. Na kraju, bitno je da odete na psihoterapiju i kod psihijatra. Moguće je da je vaš problem fizičke prirode, da vam fali neki vitamin, da je moguće popraviti stanje suplementima, kao i antidepresivima.
Naslovna fotografija: instagram.com/inspiringinstafeeds
Jovana Petković
